Rast obnovljivih izvora energije u Srbiji: Izazovi i mogućnosti

U narednoj deceniji, Srbija se suočava sa ključnim odlukama koje će oblikovati njen energetski pejzaž. Razvoj obnovljivih izvora može imati dva različita pravca; jedan podrazumeva rast bez adekvatne podrške skladištenja, dok drugi stavlja akcenat na integraciju sistema skladištenja s ciljem stabilizacije mreže.

Pogled na prvi scenario: Ograničenje umesto efikasnosti

Kada se razmatra brzi razvoj solarnih i vetroelektrana bez odgovarajuće infrastrukture za skladištenje, Srbija bi mogla postati pogođena čestim ograničenjima proizvodnje. U ovom scenariju očekuje se da će kapacitet solarnih elektrana rasti širom Vojvodine i centralnog dela zemlje. Međutim, obrtnici distributivnih sistema (DSO) suočiće se sa velikim izazovima zbog niskog kapaciteta prenosne mreže.

Tokom prolećnog perioda kada su hidrološki uslovi povoljni a industrijska potražnja slaba, domaća proizvodnja struje bi mogla nadmašiti trenutnu potrošnju. To će biti razlog za povećanje ograničenja kako bi se očuvala stabilnost napona. Uticaj ovakvih mera dovodi do smanjenja prihoda investitora zbog nepredvidivosti koja dodatno otežava procese refinansiranja projekata.

Zavisnost od uvoza energenata

Nedostatak skladišta narušava balans snabdevanja tokom večernjih sati, jer sunčeva energija naglo opada pri zalasku sunca. Ovo ostavlja termoelektrane kao jedinu opciju za brzo povećanje output-a što često nije moguće ostvariti zbog vremenskih ograničenja njihovog rada. U takvim okolnostima Srbija može postati zavisna od skupih energetskih uvozničkih cena upravo tada kada je tražnja najviše izražena.

Mogućnosti kroz koordinirano skladištenje

Drugi scenario predviđa sinhronizovanu ekspanziju obnovljivih resursa uz istovremeno razvijanje sistema za skladištenje energije. Kada lokalni sistemi baterijskih uređaja budu implementirani širom zemlje, oni mogu ublažiti fluktuacije proizvedene izsunčevanja tokom dana te osigurati isporuku energije tokom vršna potrošnja injenice dnevnog ciklusa.
Smanjenje potreba za ograničenjem stvara pozitivnu spiralnu situaciju gde operateri imaju manje troškove balansa.

Energijska nezavisnost Srbije do 2040.godine?

Ako Srbija uspe da scale-uje svoje sisteme povezane sa energetskim skladištima na nekoliko stotina megavat-sati, njena elektroenergetska mreža prelazi iz reaktivne u proaktivnu fazu funkcionisanja.
Na ovaj način više neće biti potrebe forsirati višak obnovljive energije putem prenapregnutih linija – ona će biti lokalno pohranjena i strategijski otpuštana prema tržištu umetnute vrednosti. 

Dublja integracija regionalnih tržišta takođe dolazi kao rezultat ovoga…
Srbija ima potencijal ne samo da bude samostalna već i izvozni partner zahvaljujući smeđim cenama koje nastaju korišćenjem pametnog sistemskog upravljanja.

Budućnost je sada: Ključni koraci ka održivoj transformaciji

S obzirom na to koliko su oba scenarija jasno definisana već danas,
ključno pitanje glasi – koliko brzo Srbija može mobilizovati potrebne propise kako bi kreirala funkcionalan ekosistem skladista? Oslanjajući se ili preduzimajući akcije o tome zavisiće dalji uspesi svih učesnika na tržištu koji žele profitirati iz ove tranzicije koja nas sve čeka.