Dizel i avionsko gorivo sve oskudniji dok rafinerije rade na granici kapaciteta

Energetski šok više nije vezan samo za kretanje Brent-a. Neposredniji pritisak se prelama na tržištu naftnih derivata, gde dizel i avionsko gorivo postaju sve teže dostupni, a posledice se prenose kroz transport, industriju i svakodnevne troškove.

Rafinerije rade blizu maksimuma, pa nestaje operativna rezerva

U Sjedinjenim Američkim Državama rafinerije su radile sa iskorišćenošću od 96% kapaciteta. Na Srednjem zapadu i u regionu Stenovitih planina postrojenja su dostizala 100% operativnog kapaciteta. Takva popunjenost omogućila je stabilnije snabdevanje tržišta gorivom, ali je istovremeno uklonila „pufere“ koji se obično koriste kada dođe do kvarova opreme, uragana, prekida proizvodnje ili neplaniranog održavanja.

Terminski ugovori za veleprodaju dizela porasli su za 26% tokom jula, dok su rafinerijske marže dostigle rekordne nivoe. To ukazuje da se vrednost trenutno akumulira u delu lanca koji pretvara sirovu naftu u gotove proizvode—ali i da je sistem osetljiv na svaki dodatni poremećaj.

Poremećaji u Rusiji i bezbednosni rizici na rutama pojačavaju problem

Nedostatak derivata nije ograničen samo na SAD. Ukrajinski napadi sve češće ciljaju ključne komponente unutar ruskih rafinerija umesto skladišnih kapaciteta koji se lakše popravljaju. Moskva je ograničila izvoz derivata kako bi zaštitila domaće tržište.

Na Bliskom istoku rafinerije i izvozni terminali suočavaju se sa rizikom od raketnih napada i napada dronovima. Dodatno komplikuju situaciju praktično zatvaranje Ormuškog moreuza i pretnje pomorskom saobraćaju kroz Crveno more, što utiče i na snabdevanje sirovom naftom i na trgovinu gotovim proizvodima.

Zašto sirova nafta nije dovoljna: derivati zavise od konfiguracije i logistike

Sirova nafta može relativno dugo da se skladišti i preradi kasnije, ali dizel, avionsko gorivo i benzin zahtevaju odgovarajuću konfiguraciju rafinerija, precizno definisane standarde kvaliteta i razvijenu distributivnu infrastrukturu. Zbog toga tržište može imati dovoljno sirove nafte, a ipak biti suočeno sa manjkom proizvoda koji su ključni za transport i industrijsku aktivnost.

Smanjen prostor za intervencije: rezerve padaju

Sjedinjene Američke Države su privremeno podržale globalno tržište povećanjem izvoza, ali se njihov prostor za dodatne intervencije smanjuje. Američke Strateške rezerve nafte pale su na 311 miliona barela—najniži nivo od 1983. godine—nakon što je Vašington povukao najveći deo vanrednih količina najavljenih ranije tokom godine.

Analitičari procenjuju da rezerva postaje operativno teško dostupna kada padne ispod približno 180–200 miliona barela. Komercijalne zalihe u skladištu Cushing takođe su se približile praktičnom minimumu, sa oko 20 miliona barela.

Jugoistočna Evropa posebno osetljiva zbog uloge dizela

Za Jugoistočnu Evropu dizel predstavlja važan kanal prenosa inflacije. Drumski transport ima dominantnu ulogu u regionalnoj logistici; poljoprivreda ostaje izrazito zavisna od goriva; a turizam u velikoj meri oslanja se na aviosaobraćaj, autobuse, rentiranje vozila i privatni prevoz. Troškovi građevinarstva rastu jer bageri, dizalice, agregati i transport materijala uglavnom zavise od dizel goriva.

Vladine intervencije mogu ublažiti početni rast cena na benzinskim stanicama, ali ne uklanjaju osnovni trošak sistema. Grčka je uvela subvencije za gorivo, dok je Srbija aktivirala operativne rezerve dizela nakon što su niski vodostaji Dunava ograničili uvoz rečnim putem. Takve mere stabilizuju kratkoročno snabdevanje i štite potrošače, ali deo troška prebacuju na javne finansije ili buduću obnovu rezervi.

Korporativna dobit pokazuje gde se vrednost trenutno stvara

Poslovni rezultati energetskih kompanija već pokazuju gde se vrednost trenutno akumulira. Shell je prijavio 9,8 milijardi dolara prilagođene kvartalne dobiti; trgovanje je imalo koristi od povećane volatilnosti. Rafinerije kompanije radile su na nivou od 102% nominalnog kapaciteta; proizvodnja avionskog goriva porasla je za oko petinu u odnosu na prethodnu godinu; a prihodi iz sektora hemikalija i naftnih proizvoda snažno su povećani.

Ovi podaci upućuju da integrisani poslovni modeli—koji povezuju preradu, logistiku i trgovinu—mogu imati komercijalnu prednost tokom tržišnih poremećaja.

Visoka iskorišćenost kao izvor nove nestabilnosti

Ipak, rizik leži u tome što sama visoka iskorišćenost kapaciteta može postati faktor nestabilnosti. Svaki neplanirani zastoj rafinerije uklanja dodatnu količinu proizvoda sa tržišta koje već ima ograničene rezervne kapacitete.

Čak ni pad cene sirove nafte—koji bi mogao uslediti nakon pozitivnih diplomatskih signala—ne mora automatski dovesti do istog pada cena dizela ili avionskog goriva. Razlog su zalihe derivata, dostupnost rafinerija i troškovi transporta koji ostaju ograničeni.

Naredna faza šoka meriće se maržama goriva

Energetski šok sada se pomera nizvodno kroz lanac snabdevanja. Njegova naredna faza neće se meriti samo cenom barela sirove nafte, već pre svega dostupnošću i profitnim maržama goriva koje omogućavaju funkcionisanje transporta, poljoprivrede i industrije.