Skladištenje energije u jugoistočnoj Evropi dobija finansijsku logiku: od viška solarne struje do fleksibilnosti mreže

Skladištenje energije u jugoistočnoj Evropi sve brže prelazi iz eksperimentalne tehnologije u deo osnovne tržišne infrastrukture. Signal je isti u više zemalja: rast proizvodnje iz obnovljivih izvora povećava višak u određenim satima, ali bez fleksibilnosti sistem gubi vrednost električne energije—što se direktno pretvara u investicione odluke i potrebu za ugovorima koji stabilizuju prihode.

Negativne cene kao upozorenje: Hrvatska ima višak, ali malo baterija

Hrvatska je tokom 2025. godine zabeležila 257 sati sa negativnim cenama električne energije, naspram 196 sati u 2024. godini. Negativne cene bile su najizraženije tokom proleća i sunčanih nedelja, kada je proizvodnja iz solarnih elektrana visoka, a potražnja relativno niska.

Ipak, kapacitet baterijskih sistema u Hrvatskoj iznosio je svega oko 11 MW u martu 2026. godine. Neravnoteža je, kako se navodi, jednostavna: dodatne solarne elektrane povećavaju količinu jeftine struje u podnevnim satima, ali bez skladištenja ili fleksibilne potrošnje efekat se pojačava kroz obaranje cena zbog velike dnevne proizvodnje (price cannibalisation). U takvom režimu proizvođači mogu isporučivati više megavat-sati, ali ostvaruju manju vrednost po svakom proizvedenom MWh.

Negativne cene pritom postaju signal da elektroenergetskom sistemu pre svega nedostaje fleksibilnost—više nego dodatna nekontrolisana dnevna proizvodnja.

Kipar meri rizik posle zalaska sunca i planira baterije

Kipar pokazuje drugu stranu istog problema. Ostrvo raspolaže sa više od 1.000 MW konvencionalnih proizvodnih kapaciteta i više od 1.000 MW solarnih kapaciteta, što obezbeđuje dovoljno energije tokom dnevnih sati. Rizik se pojavljuje u ranim večernjim satima: temperature i potreba za klimatizacijom ostaju visoke, dok proizvodnja iz fotonaponskih elektrana naglo opada nakon zalaska sunca.

Vlada očekuje da će do januara 2027. godine biti instalirano 120 MW baterijskih skladišta kako bi se ovaj problem ublažio.

Rumunija pretvara operativnu potrebu u finansijski merljive projekte

U Rumuniji se operativna potreba pretvara u projekte koji mogu da se finansiraju. Kompanija Aukera obezbedila je paket finansiranja od 48,5 miliona evra za drugu fazu baterijskog sistema Gura Ialomiței: uključujući 40 miliona evra kapitalnog finansiranja (CAPEX) i dodatnih 8,5 miliona evra za finansiranje PDV-a. Proširenje donosi dodatnih 100 MW/200 MWh, pa ukupni kapacitet projekta raste na 250 MW/500 MWh.

Objavljeno CAPEX finansiranje druge faze odgovara približno trošku od 200 evra po kWh—broj koji investitorima i bankama može poslužiti kao novi reper za dvosatna baterijska skladišta energije.

Dodatno, kompanija PPC Renewables Romania razvija baterijski sistem snage 45,72 MW i kapaciteta 91,44 MWh uz vetropark Fântânele-Vest vredan 18,8 miliona evra (oko 206 evra po kWh). Fond za modernizaciju EU učestvuje sa oko 8,3% ukupne vrednosti projekta. Sličnost objavljenih troškova po jedinici kapaciteta daje tržištu zajedničku referencu za procenu ekonomike novih instalacija.

Zašto model prihoda postaje presudan: više od “kupuj jeftino–prodaj skupo”

Baterijski sistemi nisu ograničeni na jednostavno trgovanje razlikama između niskih i visokih cena tokom dana i noći. Prema tekstu, oni mogu pružati usluge balansiranja, regulaciju frekvencije i upravljanje zagušenjima mreže; takođe mogu doprineti optimizaciji unutardnevnog trgovanja i smanjenju troškova odstupanja od planirane proizvodnje.

Povezivanje sa solarnim elektranama pomera proizvodnju iz podnevnih sati ka večernjem periodu kada je potražnja veća. Sistem povezan sa vetroelektranom ima drugačiju funkciju: ublažava odstupanja između prognozirane i stvarne proizvodnje koristeći višak energije koji bi inače bio ograničen, uz poboljšanje pouzdanosti isporuke prema tržišnim obavezama. Zbog većeg faktora iskorišćenja i ravnomernijeg profila proizvodnje vetroelektrane zahtevaju drugačiji model prihoda od solarnih projekata.

Rizik merchant arbitrage i značaj ugovora unapred

Finansijska održivost projekata zavisiće od toga koliko različitih izvora prihoda može biti ugovoreno unapred. Čisto tržišno trgovanje (merchant arbitrage) nosi rizik smanjenja profitnih marži kako se na tržištu bude pojavljivalo sve više baterijskih sistema—jer konkurencija može pritisnuti razlike između niskih i visokih cena koje čine osnovu zarade.

Zato projekti koji kombinuju ugovore za mrežne usluge, mehanizme kapaciteta ili integraciju sa obnovljivim izvorima mogu obezbediti stabilnije tokove prihoda i sigurniju otplatu dugovanja.

Regulatorna pravila odlučuju da li tehnički uspeh postaje finansijska realnost

Pored ekonomike projekta, regulatorni okvir ostaje jednako važan: prava na priključenje; pravila punjenja i pražnjenja; tretman dvostrukog oporezivanja pri uvezu i izvozu električne energije; pristup tržištima balansne energije; kao i način tretmana unutar sistema podrške obnovljivim izvorima—sve to može presuditi da li će tehnički uspešan projekat postati finansijski održiv.

Šta ovo znači za region: sa “viška” prelazimo na “nedostatak fleksibilnosti”

Odluka Hrvatske da obustavi tržišne premije tokom perioda negativnih cena dodatno povećava motivaciju investitora da razvijaju skladišne kapacitete. U širem smislu, region prelazi iz faze nedostatka proizvodnih kapaciteta u fazu nedostatka fleksibilnosti elektroenergetskog sistema.

Naredna etapa razvoja obnovljive energije neće se meriti samo brojem instaliranih megavata već sposobnošću sistema da prebacuje električnu energiju iz trenutka kada je proizvedena u trenutak kada ima najveću tržišnu vrednost—upravo tamo gde baterije postaju ključna infrastruktura.