CBAM preoblikuje trgovinu električnom energijom na Zapadnom Balkanu: dokazivanje emisija postaje ključ za finansiranje

Mehanizam EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) već menja način na koji se na Zapadnom Balkanu vrednuje električna energija u izvozu—i to pre nego što region u potpunosti izađe iz oslanjanja na ugalj. Za investitore i industrijske kupce to znači da „zelena“ proizvodnja više nije dovoljna sama po sebi: presudno postaje ono što se može dokazati o emisijskom profilu i poreklu energije, posebno kada se električna energija obračunava kroz nacionalne faktore emisija elektroenergetskog sistema.

Severna Makedonija kao test slučaj

Severna Makedonija se izdvaja kao najjasniji primer izazova koje CBAM uvodi u praksi. Domaći i međunarodni investitori razvijaju projekte koji bi mogli da dodaju oko 2,8 GW niskougljeničnih kapaciteta—blizu postojećeg instaliranog kapaciteta zemlje od približno 3 GW. Razvojni portfelj uključuje vetropark Štip kompanije Alcazar Energy snage 396 MW, planirani solarni projekat kompanije Akuo Energy od 400 MW i vetroelektranu snage 414 MW povezanu sa kompanijom WDP.

Cilj je strateški: transformacija Severne Makedonije iz dugogodišnjeg neto uvoznika u neto izvoznika električne energije. Taj plan ima širi ekonomski značaj jer je oko 77% izvoza robe iz zemlje bilo usmereno ka tržištu EU u 2024. godini. Dostupnost niskougljenične električne energije mogla bi da podrži razvoj industrije, privuče strane investicije i poveća konkurentnost postojećih izvoznika.

Pad obima izvoza i pritisak na prihode

CBAM međutim komplikuje ovaj model. Prekogranični obim trgovine električnom energijom u Zapadnom Balkanu navodno je smanjen za 19% u prvih šest meseci 2026. godine. Severna Makedonija je ostvarila 36,8 miliona evra prihoda od izvoza električne energije u prvih pet meseci godine; ako bi se taj iznos mehanički projektovao na celu godinu, prihod bi iznosio približno 88,3 miliona evra—oko 44,6% manje od 159,3 miliona evra ostvarenih u 2025. godini.

Zašto „obnovljivo“ ne mora automatski značiti „niskougljenično“

Suštinski problem leži u načinu obračuna izvezene električne energije kroz nacionalne faktore emisija elektroenergetskog sistema. Čak i kada obnovljivi izvor fizički proizvodi niskougljeničnu električnu energiju, taj tok može biti povezivan sa prosečnim emisijama nacionalne mreže ako sistem i dalje koristi veliki udeo uglja. Obnovljivi projekti mogu smanjivati prosečan nivo emisija, ali mogu ostati komercijalno nepovoljniji zbog nastavka rada lignitnih elektrana.

Finansiranje obnovljivih projekata prelazi na verifikaciju podataka

Zbog toga se menja logika finansiranja obnovljivih projekata namenjenih delom izvozu ka tržištu EU. Projekti više ne mogu da se oslanjaju isključivo na klasičan ugovor o otkupu električne energije (PPA). Potrebni su pouzdani dokazi koji povezuju proizvodnju, merenje, raspoređivanje energije, isporuku kroz mrežu i krajnjeg kupca.

Tržišna vrednost električne energije sve više zavisi od kvaliteta podataka o emisijama i poreklu energije koji ih prate. Infrastruktura za dokazivanje porekla zahteva više od tradicionalnih godišnjih garancija porekla: izvoznici i industrijski kupci moraju obezbediti merenja na nivou pojedinačnih postrojenja, vremensko usklađivanje proizvodnje i potrošnje, transparentan obračun gubitaka u mreži, potvrđene ugovorne tokove i evidenciju koja sprečava dvostruko dodeljivanje iste karakteristike obnovljive energije.

Bez takvih kontrola tvrdnja o niskougljeničnoj energiji možda neće proći tokom provere uvoznika ili nezavisne verifikacije—što direktno utiče na sposobnost projekata da dobiju cenu zasnovanu na atributima emisija.

Širi regionalni efekat: različiti miksovi, zajednički zahtev za dokazima

Uticaj se ne ograničava samo na Severnu Makedoniju. Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo i dalje imaju značajan udio proizvodnje iz uglja. Crna Gora ima čistiji energetski miks, ali postoje periodi kada proizvodnja iz termoelektrana i uvoz utiču na intenzitet emisija elektroenergetske mreže. Albanija ima prednost zahvaljujući hidroenergiji, ali ostaje izložena hidrološkim promenama i potrebi za uvozom električne energije tokom sušnih perioda.

Dva proizvoda umesto jedne cene po megavat-satu

Zbog toga će se trgovina električnom energijom sve više podeliti na dva različita proizvoda: konvencionalnu veleprodajnu električnu energiju koja se vrednuje kroz tržišno povezivanje, ograničenja prenosnih kapaciteta i odnose ponude i tražnje po satima; i dokumentovanu niskougljeničnu električnu energiju koja dobija dodatnu vrednost na osnovu potvrđenih emisijskih karakteristika relevantnih za industrijske kupce izložene CBAM regulativi.

Najkonkurentniji investitori u obnovljive izvore biće oni koji razvijaju lanac dokazivanja porekla i emisija istovremeno sa izgradnjom fizičkog postrojenja. U tom scenariju merenje, upravljanje podacima i ugovorna raspodela atributa energije postaju sastavni deo same energetske infrastrukture.

Na tržištu električne energije Zapadnog Balkana jedan megavat-sat ubuduće neće biti definisan samo time gde i kada je proizveden—već time šta može pouzdano da se dokaže o njegovom poreklu i emisijskom profilu.