Blog
Smanjenje cena struje u jugoistočnoj Evropi: Trendovi i uticaji
U trećem nedelji septembra 2025. godine, tržište električne energije u jugostočnom delu Evrope beleži značajno smanjenje cena. Većina zemalja je zabeležila prosečne cene ispod €90/MWh, a izuzetak čini Italija koja ostaje najskuplje tržište. Ovaj pad se može pripisati povećanju dostupnosti obnovljivih izvora energije i nižim cenama gasa.
Cene struje na regionalnom nivou
Prosečna cena električne energije u ovoj regiji kretala se oko €79/MWh, uz najveće smanjenje zabeleženo u Rumuniji (-27,82%) i Hrvatskoj (-27,11%). Grčka je takođe imala značajan pad od -26,15%, dok su Srbija i Bugarska zabeležile smanjenja od -22,59% odnosno -23,78%. U međuvremenu, Italija je registrovala minimalno smanjenje od samo -1,39%.
Povećana proizvodnja iz obnovljivih izvora
Kao ključni faktor opadanja cena ističe se porast proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, koja je narasla za 21,5% do ukupno 3.667 GWh. Ovo povećanje je pretežno rezultat skoka proizvodnje vetroelektrana (+36,6%), dok su solarne elektrane doprinele sa +8,5%. Zanimljivo je da su Grčka i Mađarska prijavile najveći rast vetroenergije (125% i 102%). Međutim, hidropotencija beleži opadanje od -13%, što ukazuje na izazove s kojima se suočavaju vodeće hidroelektrane.
Smanjena potražnja za elektricitetom
Takođe treba napomenuti da je potražnja za elektrikama opala za **-2.31%**, dostigavši nivo od **16.480 GWh** tokom ove nedelje. Najveća padajuća kretanja evidentirana su kod Grčke (-5.92%) i Hrvatske (-4.98%), dok su manja smanjenja viđena u Italiji (-1.21%) i Turskoj (-1.78%). Ovi trendovi mogu biti znakovi sezonskih promena ili ekonomskih uslova koji utiču na traženje energenata.
Dijalog između izvoza i uvoza
Značajne promene vidljive su takođe kroz trgovinu strujom između država: neto uvoz pao je za-8.36%, dostižući 1.227 GWh . Na drugoj strani spektra eksporta došlo do rasta oštrog skoka od **54%**, dosegnuvši vrednost **161 GWh**; ovo ukazuje na potencijalnu priliku za jači razvoj energetskog sektora unutar regiona.
Zemlje poput Rumunije vide drastično smanjeni neto import zbog promjene dinamike snabdevanja energijom što otvara pitanja o održivosti trenutnog modela trgovine.»
Na kraju perioda posmatranja prikazani rezultati jasno pokazuju snažne fluktuacije koje će zahtevati pažljivo praćenje kako bi regulatorna tela mogla pravovremeno delovati.«
Budući perspektive energetskog sektora SEE-a
S obzirom na tekuće trendove rasta kapaciteta obnovljivih resursa kao što su sunčeva svetlost I vetar zajedno sa povoljnijim troškovima fosilnih goriva očekuju nas dinamične promene koje mogu dodatno oblikovati buduću strukturu trga električne enrgije«. Vreme će pokazati koliko efikasno različite zemlje mogu kapitalizovati ovakvu situaciju kako bi povećale svoju stabilnost.”
