CBAM preoblikuje integraciju elektroenergetskih tržišta EU i Zapadnog Balkana: znakovi usporavanja konvergencije cena

Integracija elektroenergetskih tržišta Jugoistočne Evrope u okvir Evropske unije već više od jedne decenije napreduje kroz ujednačavanje cena, rast prekogranične trgovine i usklađivanje regulatornih pravila. Međutim, uvođenje Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granici (CBAM) 2026. godine nije zaustavilo proces spajanja tržišta, ali je unelo strukturno trenje koje sada testira njegov tempo i kvalitet.

Fizička povezanost ostaje, ali ekonomski signal slabi

Rani podaci za prvi kvartal 2026. ukazuju na dvosmeran efekat. S jedne strane, fizička povezanost je očuvana: prenosi kapaciteta između Zapadnog Balkana i susednih članica EU i dalje su dostupni i često iskorišćeni preko 95%. Električna energija nastavlja da prelazi granice, a mreža ostaje međusobno povezana.

S druge strane, ekonomski i regulatorni okvir koji upravlja tim tokovima promenio se na način koji potkopava tradicionalne pokretače integracije. Najjasniji indikator — konvergencija cena — značajno je oslabila u odnosu na raniji period kada su dnevne cene u regionu bile snažno povezane sa EU referentnim nivoima.

Konvergencija cena: odstupanja koja ranije nisu bila tipična

U prethodnim godinama korelacija dnevnih cena često je bila iznad 0,80–0,90, što je odražavalo efikasnu arbitražu. U prvom kvartalu 2026. veza je narušena: cene u Zapadnom Balkanu odstupale su od EU referentnih nivoa za više od 30 €/MWh, dok su razlike tokom 2025. godine bile između 5 i 15 €/MWh.

Iako se deo odstupanja može pripisati hidrološkim uslovima, činjenica da velike razlike opstaju uprkos dostupnim kapacitetima upućuje na dublju strukturnu promenu u načinu na koji tržište formira cenu.

CBAM uklanja podsticaj za izvoz električne energije iz skupljih/ugljenih sistema

Uloga CBAM-a u razilaženju cena ocenjena je kao ključna. Uvođenjem troškova ugljenika na uvoz električne energije u EU, CBAM stvara prepreku mehanizmu arbitraže koji inače vodi ka izjednačavanju cena. Čak i kada je proizvodnja u Zapadnom Balkanu jeftinija, dodatni troškovi ugljenika — procenjeni između 70 i 86 €/MWh za sisteme zasnovane na uglju — uklanjaju ekonomsku osnovu za izvoz.

Trgovina se smanjuje: pad obima posebno izražen na izvozu iz EU ka regionu

Promene se vide i u prekograničnoj trgovini. Komercijalne razmene između Zapadnog Balkana i EU smanjene su za oko 25% u prvom kvartalu 2026. u odnosu na isti period 2025. Posebno je izražen pad uvoznih tokova iz EU ka regionu (−40,7%). Prema navodima iz teksta, to smanjenje rezultat je kombinacije slabije arbitraže, regulatorne neizvesnosti i promena u proizvodnji.

Manji obim trgovine znači da jedan od ključnih kanala integracije slabi — čak i kada infrastruktura formalno omogućava protok.

Integracija se preoblikuje: rast unutaregionalne razmene i dobitnici bez CBAM troškova

Ipak, integracija nije nestala; ona menja oblik. Unutaregionalna razmena na Zapadnom Balkanu raste, dok određeni pravci bez CBAM troškova dobijaju na značaju. Tekst posebno ističe da sistemi sa niskim emisijama — naročito oni poput Albanije sa dominantnom hidroenergijom — imaju nultu emisiju i mogu izvoziti bez dodatnih troškova.

Nasuprot tome, sistemi sa visokim udjelom uglja suočavaju se sa značajnim CBAM troškovima, pa se integracija pretvara u segmentiraniji sistem umesto jedinstvenog toka cenovnih signala.

Regulatorna koherentnost i neizvesnost utiču na terminska tržišta

Ovakva asimetrija otvara pitanje koherentnosti politike integracije: unutrašnje tržište EU zasnovano je na principima nediskriminacije i efikasnosti, dok CBAM uvodi diferencijaciju prema emisijama. Iako je takva logika opravdana klimatskim ciljevima EU, može biti u napetosti sa ciljevima integracije regiona.

Dodatno, regulatorna neizvesnost komplikuje planiranje učesnika na tržištu. Ključna pitanja — tretman tranzitnih tokova, metodologija obračuna emisija i buduće kretanje cena ugljenika — još nisu potpuno definisana. Zbog toga su učesnici oprezniji, naročito na terminskim tržištima.

Pad cena dugoročnih kapaciteta od 24–67% na ključnim pravcima tumači se kao posledica te neizvesnosti: slabljenje terminskih tržišta smanjuje mogućnost upravljanja rizicima i dugoročnog planiranja, što dodatno otežava održavanje čvrstih veza među tržištima.

CBAM zajedno sa EU ETS-om povećava volatilnost

Tekst takođe naglašava složenost interakcije CBAM-a sa EU ETS-om: promene cena ugljenika direktno utiču na troškove trgovine električnom energijom. Pad cena emisija tokom prvog kvartala 2026. uneo je dodatnu volatilnost i neizvesnost.

Šta to znači za budućnost integracije

I pored izazova koje donosi CBAM, zaključak izvornog teksta je da integracija nije potpuno zaustavljena: interkonekcije funkcionišu, a procesi spajanja tržišta se nastavljaju. Usporavanje bi moglo predstavljati privremenu fazu prilagođavanja — ali tempo će zavisiti od reakcije tržišta i regulatora.

Kao moguće smernice očuvanja integracije navode se dve opcije: usklađivanje sistema cena ugljenika u regionu kompatibilnim mehanizmima kako bi se smanjile razlike; ili preciznije definisanje primene CBAM-a kroz jasnije obračune emisija i pravila za tranzitne tokove kako bi se umanjili poremećaji na tržištu. Dugoročno gledano, razvoj proizvodnih kapaciteta — posebno obnovljivih izvora — takođe bi mogao povećati konkurentnost regiona kroz rast niskougljenične energije.

Prvi kvartal 2026. tako deluje kao prekretnica: CBAM uvodi strukturno trenje koje usporava konvergenciju cena, ali istovremeno otvara prostor transformaciji odnosa između Zapadnog Balkana i Evropske unije. Budućnost elektroenergetskih tržišta Jugoistočne Evrope zavisiće od toga da li će prevladati logika fragmentacije ili će regulatorni odgovor vratiti jači cenovni signal kroz usklađivanje karbonske ekonomije sa pravilima integracije.