Rizik LNG-a ponovo podiže premiju na gasu i preti višim večernjim cenama električne energije u jugoistočnoj Evropi

Početkom juna rizik povezan s prirodnim gasom ponovo je postao centralna tema na tržištu električne energije jugoistočne Evrope, nakon što je referentni evropski TTF dostigao nivo od gotovo 50 €/MWh. Istovremeno, geopolitički rizici povezani s LNG rutama postali su izraženiji, pa se pažnja investitora i učesnika na tržištu sve više usmerava na to kako bi poremećaji u globalnom snabdevanju mogli da se preliju u cene struje.

TTF blizu 50 €/MWh: rast koji nosi premiju rizika

Tokom 23. nedelje fjučersi na TTF-u u proseku su iznosili 48,56 €/MWh, što predstavlja rast od 4,3% u odnosu na prethodnu sedmicu. Jednomesečni terminski ugovor trgovao se po približno 49,335 €/MWh (oko 16,72 USD/MMBtu u trenutku objavljivanja izveštaja). Iako su dnevne vrednosti bile relativno stabilne tokom sedmice, ukupni cenovni nivo ostao je visok za početak leta i odražavao premiju rizika povezanu s tenzijama na Bliskom istoku, dostupnošću LNG-a i potrebom za popunjavanjem evropskih skladišta.

Zašto LNG tržište može “preusmeriti” terete ka Aziji

U izveštaju se kao ključni okidači zabrinutosti navode zastoj u pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kao i obnavljanje sukoba u regionu. Problem se ne svodi samo na direktno snabdevanje Evrope gasom: odnosi se i na funkcionisanje globalnog LNG tržišta. Kroz Hormuški moreuz prolazi oko 20% svetske trgovine LNG-jem, a više od 85% tih količina tradicionalno je namenjeno azijskim tržištima.

Zbog toga bi svaki poremećaj izvoza LNG-a iz Katara mogao da natera azijske kupce da agresivnije traže alternativne isporuke—uključujući LNG iz atlantskog basena—pri čemu se istovremeno takmiči i Evropa. Iako je direktna zavisnost Evrope od katarskog LNG-a smanjena na približno 8% ukupnog uvoza, tržište ostaje međusobno povezano: ako azijski kupci izgube pristup delu uobičajenih tokova iz Katara, tereti koji bi inače išli ka Evropi mogu biti preusmereni drugde.

Koliko bi cene gasa morale da porastu da bi se obezbedio LNG

Izveštaj navodi procene prema kojima bi referentne evropske cene prirodnog gasa morale porasti za 40–50% u odnosu na postojeće nivoe kako bi Evropa obezbedila dovoljne količine LNG-a ukoliko bi poremećaji u katarskom izvozu potrajali. Takav scenario značio bi znatno skuplji gas i direktan uticaj na proizvodnju električne energije iz gasnih elektrana—posebno u Italiji, Grčkoj, Turskoj, Mađarskoj, Rumuniji i drugim državama gde gasne elektrane često određuju marginalnu cenu električne energije.

Skladišta su relativno prazna: tržište ima manje “vremena” za odgovor

Dodatni slab signal dolazi iz popunjenosti skladišta gasa. Evropska skladišta bila su popunjena oko 38% kapaciteta nakon što su kraj februara dočekala sa približno 35%, što je ispod petogodišnjeg proseka. Pošto je početak leta kritičan period za obnovu zaliha pre naredne grejne sezone, svaka dodatna konkurencija za LNG—uz relativno niske zalihe—mogla bi brzo da pokrene novi talas rasta cena.

Ograničena brzina povećanja isporuka iz SAD povećava značaj cene

Fleksibilnost izvoza LNG-a iz Sjedinjenih Američkih Država takođe deluje ograničeno: terminali su radili sa iskorišćenošću od približno 94% kapaciteta. To ostavlja malo prostora za brzo povećanje isporuka ako potražnja naglo poraste—bilo u Evropi ili Aziji. U takvom režimu prilagođavanje tržišta oslanja se prvenstveno na cenu: više cene na TTF-u bile bi potrebne kako bi privukle dodatne LNG pošiljke.

Prelivanje u struju: gas već jača svoju poziciju u regionu

Posledice za jugoistočnu Evropu vidljive su kroz kretanja proizvodnje. U Turskoj je proizvodnja električne energije iz gasnih elektrana tokom 23. nedelje porasla za čak 278,1%. Rumunija je takođe zabeležila veću proizvodnju iz termoelektrana uz snažnije angažovanje gasnih kapaciteta. U Grčkoj je ukupna termoenergetska proizvodnja porasla, ali je proizvodnja iz gasnih elektrana blago smanjena dok je proizvodnja iz lignita povećana. Italija je tokom sedmice smanjila proizvodnju iz gasnih elektrana, ali ostaje tržište koje je strukturno veoma izloženo formiranju cena zasnovanih na troškovima prirodnog gasa.

Gasovod TurkStream podseća da ni alternativni tokovi nisu “bez rizika”

Rizik povezan s gasovodima bio je prisutan i kroz privremenu obustavu isporuka ruskog prirodnog gasa preko TurkStreama zbog planiranih radova održavanja od 2. do 10. juna. TurkStream je danas jedina preostala ruta za transport ruskog prirodnog gasa ka Evropi nakon isteka rusko-ukrajinskog tranzitnog sporazuma 1. januara 2025. godine i snabdeva Tursku, Srbiju, Mađarsku i Slovačku—zbog čega svaka obustava privlači pažnju regionalnih tržišta čak i kada je planirana.

LNG tokovi rastu neujednačeno: terminali pomažu balansiranju, ali ne uklanjaju osetljivost

Kretanja u segmentu LNG uvoza pokazala su različite obrasce među zemljama. U Grčkoj su isporuke LNG-a snažno porasle na 860,32 GWh (rast od 112,9% u odnosu na prethodnu sedmicu). Italija je ostala najveći primalac sa 2.836,03 GWh (ali uz pad od 31,06%). Hrvatska je zabeležila priliv od 645,30 GWh (rast od 1,9%). Ovakvi podaci potvrđuju da LNG terminali ostaju ključni za regionalno balansiranje snabdevanja, ali da su tokovi osetljivi na promene cena.

Zbog letnje potražnje i slabije obnovljive proizvodnje gas može ponovo postati “ključ” cena

Sa stanovišta tržišta električne energije prirodni gas ponovo se vratio među najvažnije faktore rizika još pre početka vršnog letnjeg perioda. Ako visoke temperature dodatno povećaju potražnju dok proizvodnja iz vetroelektrana oslabi i hidrološka podrška bude neujednačena, gasne elektrane mogu imati presudnu ulogu pri formiranju večernjih cena električne energije. TTF blizu gotovo 50 €/MWh već sada čini proizvodnju iz gasnih elektrana skupom; novi cenovni šok izazvan poremećajima na LNG tržištu mogao bi dodatno podići gornju granicu cena struje u jugoistočnoj Evropi, posebno u Italiji i Grčkoj.

Izveštaj za 23. nedelju zato ukazuje na tržište gde se cene električne energije više ne mogu posmatrati odvojeno od sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom: jugoistočna Evropa jeste fragmentisana po nacionalnim režimima trgovanja i strukturi proizvodnje, ali deli isti osnovni rizik vezan za cenu gasa. Poremećaji u LNG snabdevanju, relativno niska popunjenost skladišta, ograničeni rezervni izvozni kapaciteti SAD i zavisnost od TurkStreama zajedno stvaraju dodatnu premiju rizika—pa čak i kada cene struje tokom sedmice oslabe, gas ostaje latentni pokretač novog rasta tokom naredne faze letnje trgovine.