Hrvatska sve više plaća uvoz: CROPEX se pretvara u premium-rizično tržište električne energije

Hrvatsko tržište električne energije na CROPEX-u u maju 2026. dobilo je jasniji “premium-rizični” profil: cene su skočile, ali bez proporcionalnog rasta aktivnosti na berzi. Istovremeno, rast zavisnosti od uvoza i slabiji hidrološki uslovi pojačali su uticaj regionalne ponude i uslova na susednim tržištima, što povećava izloženost trgovaca i učesnika rizicima koji se prenose preko granica.

Cene rastu, ali likvidnost slabi

Prosečna cena električne energije za dan unapred na berzi porasla je na 103,58 €/MWh. To predstavlja povećanje od 14,55% u odnosu na april i 23,48% u poređenju sa majem 2025. godine. Hrvatska se pritom našla iznad Bugarske i Srbije, dok su cene ostale blizu nivoa zabeleženog u Mađarskoj (106,51 €/MWh).

Međutim, rast cena nije pratio veći obim trgovanja: mesečni obim smanjen je na 877,24 GWh, što je pad od 3,97% u odnosu na april. Ipak, obim je i dalje bio viši za 19,79% nego godinu dana ranije.

Neto uvoz raste brže od domaće fleksibilnosti

Kao ključni signal izdvojila se rastuća zavisnost Hrvatske od uvozne električne energije. Neto uvoz dostigao je 583,90 GWh u maju, što je povećanje od 20,59% u odnosu na april i činilo je 43,78% ukupnog elektroenergetskog miksa zemlje.

Domaća proizvodnja oslanjala se pre svega na obnovljive izvore (33,19%) i hidroenergiju (22,83%), dok je prirodni gas bio zastupljen sa svega 0,19%. Zbog takve strukture Hrvatska raspolaže ograničenom fleksibilnošću iz termoelektrana—pa kada se potreba za uvozom poveća ili kada hidro proizvodnja oslabi, formiranje cena postaje sve osetljivije na regionalnu raspoloživost energije.

Hrvatska kao veza između Centralne Evrope i Balkana

Prekogranični tokovi dodatno oslikavaju strateški položaj Hrvatske između Centralne Evrope i Zapadnog Balkana. Hrvatska je uvozila električnu energiju iz Mađarske i Slovenije, a izvozila prema Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Ovakva trgovinska struktura ukazuje da Hrvatska funkcioniše kao “most” između likvidnijih tržišta Centralne Evrope i elektroenergetskih sistema Balkana. Istovremeno, visoka uvozna zavisnost povećava izloženost ograničenjima mreže i promenama proizvodnje koje nastaju usled vremenskih prilika ili dostupnosti viškova električne energije u susednim zemljama.

Hidrološki uslovi pojačali pritisak na cene

Na hrvatsko tržište tokom maja dodatno su uticali hidrološki uslovi. Proizvodnja hidroelektrana smanjena je za 21,17% u odnosu na april, čime je oslabljen jedan od najvažnijih izvora fleksibilnosti sistema. Proizvodnja iz obnovljivih izvora ostala je gotovo nepromenjena—uz rast od svega 0,13%—što znači da Hrvatska nije zabeležila isti obrazac rasta kao neka druga tržišta poput Bugarske, Rumunije i Grčke.

Kombinacija slabije raspoloživosti hidroenergije, ograničenih termoenergetskih kapaciteta i većih potreba za uvozom doprinela je snažnom rastu veleprodajnih cena električne energije.

Šta to znači za učesnike tržišta

Za trgovce električnom energijom Hrvatska postaje tržište na kojem istovremeno treba pratiti potrebe za uvozom, prekogranične cenovne razlike i uslove likvidnosti. Iako CROPEX dugoročno pokazuje razvoj kroz rast godišnjih obima trgovanja, mesečni pad aktivnosti tokom perioda visokih cena upućuje na potrebu za dodatnim produbljivanjem likvidnosti.

Zbog snažne regionalne povezanosti—ali i velike osetljivosti kada se ponuda u susednim zemljama zaoštri—analiza Electricity.Trade pozicionira Hrvatsku kao premium-rizično tržište električne energije. U tom smislu posebno se ističe značaj praćenja trgovinskog koridora Mađarska–Slovenija–Zapadni Balkan.