Rast obnovljivih izvora u Hrvatskoj, ali uvoz i dalje ključan za bilans struje

Hrvatska nastavlja da jača proizvodnju iz obnovljivih izvora, ali podaci za maj 2026. pokazuju da elektroenergetski sistem i dalje zavisi od uvoza kako bi pokrio razlike između promenljive proizvodnje i potrošnje. To je važno za investitore i planiranje energetskog bilansa: rast domaćih kapaciteta ne uklanja automatski potrebu za energijom izvan zemlje.

Obnovljivi izvori dominirali domaćom proizvodnjom

U maju 2026. Hrvatska je proizvela 902 GWh neto električne energije. Hidroelektrane su ostvarile 330 GWh (36,6%), vetroelektrane 274 GWh (30,4%), a solarne elektrane 201 GWh (22,3%). Termoelektrane su proizvele svega 21 GWh, odnosno 2,3% ukupne neto proizvodnje.

Pad u odnosu na prošlu godinu: procenti ne pričaju celu priču

U objavljenom poređenju navodi se da je proizvodnja bila 17% niža nego u maju 2025. godine, kada je iznosila 981 GWh. Međutim, apsolutna razlika ukazuje na pad od približno 8%, pa procentualno poređenje i prikazani obim nisu u potpunosti usklađeni. U takvim situacijama, naglašavaju se apsolutne vrednosti kao jasnija osnova za procenu elektroenergetskog bilansa.

Uvoz ostaje veliki oslonac: neto uvoz više od 62% domaće proizvodnje

Tokom meseca Hrvatska je uvezla 1.174 GWh električne energije, što je oko 3% manje nego godinu dana ranije (1.210 GWh). Izvoz je istovremeno pao znatno snažnije—za 15,5%, sa 721 GWh na 609 GWh—pa je neto uvoz dostigao 565 GWh.

Neto uvoz tako predstavlja više od 62% domaće neto proizvodnje. Drugim rečima, čak i uz snažan doprinos obnovljivih izvora, sistem je morao da dopuni manjak energijom iz inostranstva.

Zašto rast obnovljivih izvora ne smanjuje odmah zavisnost od uvoza

Struktura proizvodnje pokazuje brz rast obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj, ali istovremeno otkriva koliko su bilans i pouzdanost povezani s hidrološkim uslovima, stanjem vetra i dnevnom dinamikom solarne proizvodnje. Domaća proizvodnja može biti visoka tokom pojedinih perioda, dok zemlja istovremeno nastavlja da uvozi električnu energiju—posebno tokom večernjih sati ili kada je domaća proizvodnja niska.

Energetska slika šire: gas stagnira uz veći uvoz, nafta raste na strani derivata

Statistika ugljovodonika daje dodatni kontekst mešovite energetske slike. Hrvatska je proizvela oko 60 miliona kubnih metara prirodnog gasa—nepromenjeno u odnosu na isti period prošle godine—dok je uvoz povećan za 1,5%, na 277 miliona kubnih metara. Domaća proizvodnja sirove nafte ostala je na nivou od oko 39.000 tona.

S druge strane, proizvodnja naftnih derivata porasla je sa 316.000 tona na 365.000 tona (oko 15,5%). Kombinacija stagnacije domaćeg gasa i povećanog uvoza dodatno naglašava značaj novih istraživanja i bušenja na moru, kao i regionalne gasne infrastrukture.

Implikacije za energetsku strategiju

U elektroenergetskom sektoru rastuća flota vetroelektrana i solarnih elektrana smanjuje ugljenični intenzitet domaće proizvodnje, ali podaci za maj pokazuju da se zemlja i dalje oslanja na uvoz kako bi uskladila promenljivu generaciju iz obnovljivih izvora sa potrošnjom po satima. Za tržište to znači da će fleksibilnost sistema—kroz planiranje bilansa i infrastrukturu—ostati ključna tema dok se udio obnovljivih izvora nastavlja povećavati.