Hrvatska angažuje HEP da ubrza punjenje podzemnog skladišta Okoli pred zimu 2026/27

Hrvatska je posegnula za državnom intervencijom u gasnom sektoru jer tržišni učesnici nisu dovoljno brzo popunili nacionalno podzemno skladište gasa pred grejnu sezonu 2026/27. Vlada je naložila HEP-u da obezbedi kupovinu najmanje 1,1 milijardu kWh prirodnog gasa (oko 1,1 TWh), potez koji ističe rastuću napetost između komercijalne optimizacije i obaveze očuvanja sigurnosti snabdevanja.

Zašto je Vlada reagovala: tempo utiskivanja i nivo zaliha u Okoliju

Odluka je usledila nakon analize dinamike utiskivanja gasa u podzemno skladište Okoli. Procena Vlade pokazala je da planovi koje su dostavili korisnici skladišta neće omogućiti dostizanje dovoljnog nivoa zaliha pre početka zime.

U poređenju sa prošlom godinom, situacija je bila nepovoljna: skladište Okoli bilo je popunjeno svega 50,4% naspram 67,7% u istom periodu 2025. godine. Vlada je to povezala i sa širim evropskim trendom, s obzirom na to da je prosečan nivo popunjenosti skladišta u Evropskoj uniji iznosio 53,4% u odnosu na 65,3% godinu dana ranije.

Cene kao okidač ka odlaganju kupovine

Vlada sporiji tempo utiskivanja prvenstveno pripisuje visokim veleprodajnim cenama. Fjučersi na prirodni gas trgovali su se u rasponu od 60 do 63 evra po MWh, što je navelo deo snabdevača da odloži kupovinu u očekivanju pada cena pre završetka sezone punjenja skladišta.

Iako takva strategija može biti ekonomski opravdana za pojedinačne trgovce, ona istovremeno stvara sistemski rizik: ako većina učesnika postupi isto, postoji opasnost da skladišta ne dostignu potreban nivo popunjenosti pre zimske potrošnje. Drugim rečima, ponašanje racionalno na nivou pojedinca može postati problematično kada se prenese na tržište u celini.

Zašto je izabran HEP i kako funkcioniše mehanizam krajnje nužde

Za sprovođenje nabavke izabran je HEP jer njegova ćerka kompanija HEP-Plin kroz regulatorni postupak koji vodi Hrvatska energetska regulatorna agencija (HERA) dobija status snabdevača u krajnjoj nuždi. Time državna kompanija preuzima centralnu ulogu u vanrednom snabdevanju gasom.

Pre odluke, Vlada je konsultovala kompanije koje raspolažu skladišnim kapacitetima u Okoliju. Korisnici koji nisu iskoristili rezervisane kapacitete dobrovoljno su pristali da ih stave na raspolaganje, omogućivši HEP-Plinu da zakupi dodatni prostor iznad svojih postojećih prava. Identitet tih kompanija nije objavljen zbog poslovne osetljivosti informacija o njihovim skladišnim pozicijama.

Ciljevi punjenja i regulatorna fleksibilnost

Hrvatska je postavila kratkoročni cilj da skladište Okoli bude popunjeno najmanje 80% do početka oktobra. Evropska pravila uglavnom predviđaju cilj od 90% do 1. oktobra, ali određena fleksibilnost dozvoljava da nivo zaliha tokom perioda od oktobra do decembra ne bude niži od 80%.

Finansijski teret i tržišni rizik koji se prebacuje na državu

Odluka praktično prenosi deo rizika povezanog sa vremenom kupovine i promenama cena sa privatnih snabdevača na državnu kompaniju. Sada HEP mora da odluči da li će gas kupiti odmah po relativno visokim cenama ili će nabavku rasporediti tokom narednog perioda u očekivanju povoljnijih tržišnih uslova—uz uslov da pritom ne ugrozi planirano punjenje skladišta.

Finansijski efekti zavisiće od strategije nabavke i upravljanja gasom nakon njegovog skladištenja. Pri ceni od oko 60 evra po MWh, kupovina količine od približno 1,1 TWh predstavlja veleprodajnu vrednost od oko 66 miliona evra, bez troškova transporta, skladištenja, finansiranja i balansiranja sistema. Čak i relativno male promene tržišne cene mogu zato značajno uticati na konačni trošak koji će snositi HEP, potrošači ili država.

LNG Krk kao oslonac fizičkih isporuka

Pored intervencije kroz nabavku gasa za skladištenje, očekuje se da će LNG terminal na Krku obezbediti značajan deo potrebnih fizičkih isporuka. Kako se navodi u tekstu, oko 70% gasa koji ulazi u hrvatski transportni sistem stiže upravo preko tog terminala, čiji je komercijalni kapacitet rezervisan za više od jedne decenije unapred.

Tržišna logika naspram sigurnosti snabdevanja

Ova intervencija pokazuje sukob između tržišne optimizacije i obaveze očuvanja sigurnosti snabdevanja zimi. Vlasnici skladišnih kapaciteta imaju ekonomski motiv da sačekaju povoljnije cene, ali država ne može u potpunosti da računa na takvo ponašanje kada treba obezbediti dovoljno količina gasa za grejnu sezonu. Zato je Hrvatska odlučila da iskoristi finansijsku snagu HEP-a kako bi preuzela deo tog rizika i obezbedila blagovremeno punjenje skladišta Okoli.