Suša i hidrologija razdvojile cene struje na Zapadnom Balkanu: Srbija najskuplja, Bugarska i Italija jeftinije

Dnevno tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi za isporuku u sredu, 29. jula, pokazalo je izrazitu fragmentaciju cena po zemljama. Dok su tržišta na zapadu regiona nastavila rast pod uticajem suše i slabije proizvodnje iz hidroelektrana, Bugarska i Italija su zabeležile pad cena, čime je privremeno prekinuta njihova ranija pozicija u regionalnom cenovnom poretku.

Najviše cene u Srbiji i Crnoj Gori

Srbija je ostvarila najvišu prosečnu cenu na glavnim berzama u regionu od 145,13 evra/MWh. To predstavlja rast od 28,59 evra/MWh, odnosno 24,5% u odnosu na utorak. Slede Crna Gora sa 143,21 evro/MWh, Slovenija sa 141,59 evra/MWh i Hrvatska sa 138,73 evra/MWh. Austrija je trgovanje završila gotovo na istom nivou kao Hrvatska, sa 138,18 evra/MWh.

Rumunija poskupela, dok se Bugarska i Italija odvajaju nadole

Rumunija je poskupela za gotovo 18% na 132,87 evra/MWh, neznatno iznad Mađarske gde je cena iznosila 132,34 evra/MWh. Grčka je ojačala na 125,60 evra/MWh, dok je Severna Makedonija zabeležila prosečnu cenu od 114,71 evro/MWh.

Za razliku od većine regiona, Bugarska je zabeležila pad cene od 7,28 evra/MWh na 101,81 evro/MWh. Time je otvoren cenovni raspon između Srbije i Bugarske od 43,32 evra/MWh (kao i između Crne Gore i Bugarske od 41,40 evra/MWh). Italija je bila još niže sa cenom od 98,06 evra/MWh, čime je privremeno izgubila svoju uobičajenu poziciju najskupljeg izvoznog tržišta za električnu energiju iz zemalja Balkana.

Zašto se deficit više ne vezuje samo za Mađarsku ili Italiju

Raspored cena ukazuje da se trenutni nedostatak raspoložive energije više ne koncentriše isključivo u Mađarskoj ili Italiji. Najveće granične vrednosti električne energije trenutno beleže Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija. U tekstu se to povezuje sa slabijom proizvodnjom iz hidroelektrana, ograničenjima u radu termoelektrana i visokim troškovima nabavke zamenske električne energije preko prekograničnih prenosnih pravaca koji su opterećeni zagušenjima.

Nuklearni ispad i hidrologija Dunava kao ključni okidači

Rast cena u Rumuniji objašnjen je ispadom približno 700 MW proizvodnog kapaciteta u prvom bloku Nuklearne elektrane Černavoda. Situacija u Srbiji je pak ocenjena kao rezultat izuzetno nepovoljne hidrologije Dunava: hidroelektrana Đerdap 1 poslednjih dana proizvodi oko 5.000 MWh dnevno (oko trećinu uobičajene dnevne proizvodnje). Nizak vodostaj Dunava istovremeno smanjio je mogućnosti za hlađenje u Termoelektrani Kostolac i otežao dopremanje uglja rečnim baržama.

Bugarska: niža cena uprkos rastu proizvodnje i potrošnje

Niža cena u Bugarskoj ne znači da domaće tržište slabi. U periodu od 1. januara do 26. jula proizvodnja električne energije povećana je za 5,61% na 25,02 TWh. Potrošnja je rasla brže — za 6,54% — dostigavši 23,56 TWh. Zemlja je zadržala izvozni suficit od 1,46 TWh (manji nego prošle godine kada je iznosio 1,57 TWh).

Najveći doprinos rastu proizvodnje dala je hidroenergija: proizvodnja gotovo udvostručena sa 1,69 TWh na 3,27 TWh. Proizvodnja iz obnovljivih izvora priključenih na prenosnu mrežu porasla je za 11,87% na 2,62 TWh; obnovljivi izvori priključeni na distributivnu mrežu povećali su se za 4,14% na 2,48 TWh.

Zahvaljujući tome Bugarska može da zadrži niske kratkoročne granične troškove proizvodnje. Ipak, brži rast domaće potrošnje postepeno smanjuje količine električne energije raspoložive za izvoz.

Kuda idu prekogranični tokovi: snabdevanje Srbije dobija prioritet

Zbog takvog odnosa ponude i potražnje komercijalna vrednost prekograničnih prenosnih kapaciteta sve više se usmerava ka snabdevanju Srbije (uz Crnu Goru i Hrvatsku). Trgovci koji raspolažu garantovanim prekograničnim prenosnim kapacitetima iz Bugarske trenutno mogu da ostvare cenovne razlike veće od 35–40 evra/MWh na dnevnom proseku.

Ipak napominje se da deo tog potencijalnog prihoda može biti umanjen zbog gubitaka u prenosu te zbog ograničenja pri nominaciji prekograničnih tokova i zagušenja na međusistemskim interkonekcijama.