Bosna i Hercegovina traži niže troškove CBAM-a za izvoz električne energije u EU

Bosna i Hercegovina pokušava da ublaži finansijski teret koji bi CBAM (mehanizam graničnog prilagođavanja ugljenika) mogao da nametne izvozu električne energije u Evropsku uniju. Ključ leži u tome što bi se obračun emisija mogao više vezati za stvarnu strukturu proizvodnje i dokazivu dokumentaciju, umesto oslanjanja isključivo na podrazumevane faktore koji ne odražavaju uvek udio obnovljivih izvora.

Predlozi upućeni EU: od podrazumevanih faktora do stvarnog proizvodnog miksa

Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine saopštilo je da su predložene izmene prosleđene Evropskom parlamentu i Savetu EU na razmatranje. Cilj je da se smanji rizik da izvoznici iz zemalja sa mešovitom proizvodnom strukturom, ali sa visokom zastupljenošću proizvodnje iz uglja, budu opterećeni obračunom prema podrazumevanim faktorima emisija koji ne predstavljaju proizvodnju iz obnovljivih izvora i drugih izvora sa nižim emisijama.

Jedan od predloga predviđa da se karbonski sadržaj izvezene električne energije obračunava na osnovu stvarnog proizvodnog miksa zemlje izvoznice, uključujući hidroelektrane, vetroelektrane i solarne elektrane. Drugi predlog usmerava se na pojednostavljenje verifikacije, uz priznavanje električne energije isporučene na osnovu ugovora o kupovini električne energije (PPA), uključujući i ugovore zaključene preko posrednika.

Zašto metodologija može presudno uticati na vrednost izvoza

U finansijskom smislu, razlika između konzervativnih podrazumevanih faktora emisija i pristupa zasnovanog na stvarnim podacima može biti značajna. Bosna i Hercegovina se, kako je navedeno, u velikoj meri oslanja na termoelektrane na ugalj, ali istovremeno raspolaže značajnim hidroenergetskim kapacitetima. U takvom kontekstu metodologija koja ne pravi dovoljno preciznu vezu između emisija i pojedinačnih tokova izvoza može preceniti emisije povezane sa konkretnim transakcijama, čime se umanjuje komercijalna vrednost električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora.

Retroaktivna primena i potencijalne uštede do 13 miliona evra

Predložene izmene takođe predviđaju retroaktivnu primenu od 1. januara, što bi moglo da obuhvati troškove nastale od početka pune primene CBAM-a. Ministarstvo procenjuje da bi kombinacija izmenjenih pravila EU i domaće metodologije mogla da smanji godišnje opterećenje izvoza električne energije iz Bosne i Hercegovine za čak 13 miliona evra.

Međutim, ostvarenje tih ušteda neće zavisiti samo od nacionalnog proizvodnog miksa. Prema navodima ministarstva, presudni će biti dokazi: izvoznici će morati da obezbede podatke sa mernih uređaja, informacije o dispečiranju proizvodnje, ugovornu dokumentaciju i druge proverljive podatke koji potvrđuju poreklo električne energije i njen intenzitet emisija ugljen-dioksida.

PPA kao alat verifikacije — ali samo uz pouzdano praćenje

PPA ugovori imajuće veću vrednost samo ukoliko se ugovorena proizvodnja može pouzdano pratiti kroz raspoređivanje proizvodnje, nominacije, obračun i merne podatke. U tom smislu ministarstvo naglašava da pripremljena metodologija za obračun faktora emisije ugljen-dioksida elektroenergetskog sistema predstavlja važan korak, ali nacionalni faktor emisije ne može zameniti praćenje emisija na nivou postrojenja i pojedinačnih transakcija — posebno kada izvoznici žele povoljniji tretman za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora ili drugih izvora sa nižim emisijama.

Kome pogoduje promena pravila, a šta ostaje pod pritiskom

Predložene izmene mogle bi da poboljšaju položaj proizvođača hidroelektrične energije i snabdevača koji mogu ponuditi verodostojne izvozne proizvode iz obnovljivih izvora. Istovremeno, kako je navedeno u tekstu, električna energija proizvedena iz uglja ostaje izložena troškovima emisija ugljenika — naročito kako uvoznici iz Evropske unije budu pojačavali kontrolu tačnosti prijavljenih ugrađenih emisija ugljenika.

Postupak usvajanja još traje

Zakonodavni postupak nije završen: nacrt izmena mora još proći proceduru usvajanja u Evropskom parlamentu i Savetu EU. Konačna komercijalna korist zavisiće od detaljnih pravila za sprovođenje CBAM-a i nivoa verifikacione dokumentacije koju će nadležni organi EU prihvatati.