Jugoistočnoj Evropi ne nedostaju vetroprojekti, već njihova realizacija

Jugoistočnoj Evropi ne nedostaje vetropotencijal, investitori ni projekti u razvoju. Ono što regionu sve više nedostaje jeste realizacija — odnosno sposobnost da se najavljeni kapaciteti pretvore u vetroelektrane koje zaista dobijaju dozvole, priključak na mrežu i finansiranje, pa potom ulaze u komercijalni rad.

Veliki portfoliji, skromna izgradnja

Širom SEE tržišta višegigavatni portfoliji projekata postoje uporedo sa relativno skromnim obimom izgradnje. To ukazuje na rastući raskorak između najavljenih kapaciteta i vetroelektrana koje zaista stižu do mreže.

Bugarska je jedan od najjasnijih primera. Pre procenama industrije iz jula 2026. godine, razvojni portfolio vetroprojekata u zemlji iznosi približno 4 GW, uključujući projekte u naprednim fazama razvoja. Ipak, očekuje se da će do kraja 2027. godine biti pušteno u rad svega oko 200 MW. Procene industrije dodatno ukazuju da bi do 2030. godine mogla biti realizovana tek približno polovina postojećeg portfolija.

Razlika između potencijala i realizacije vezuje se za dugotrajna kašnjenja u izdavanju dozvola, ograničenja prenosne mreže i teškoće u pretvaranju prava na zemljište i razvojnih projekata u finansijski održivu imovinu.

Napredak je moguć — ali zavisi od istih uslova

Iako problem nije ograničen samo na Bugarsku, pojedinačni projekti pokazuju da napredak može da bude ostvaren. U Srbiji je vetroelektrana Pupin kompanije Enlight Renewable Energy snage 94,5 MW u Vojvodini završena, uz procenjenu vrednost projekta od približno 141 milion dolara. Projekat je dobio 91,4 miliona evra finansiranja od EBRD-a i Erste banke, a koristio je i prednosti srpskog konkurentnog sistema aukcija za obnovljive izvore energije.

Pupin takođe deli mrežnu infrastrukturu sa susednom vetroelektranom Blacksmith snage 105 MW koju razvija Enlight, što smanjuje troškove priključenja i poslovanja.

Grčka pruža primer projekta koji je napredovao do faze finansiranja: Iberdrola je obezbedila 25,9 miliona evra zelenog finansiranja za vetroelektranu Gatza snage 22,5 MW. U strukturi finansiranja kombinovana su sredstva Evropske investicione banke i fondovi iz Mehanizma EU za oporavak i otpornost.

U Hrvatskoj DRI (evropska kompanija za obnovljive izvore energije u okviru grupacije DTEK) planira početak izgradnje vetroelektrane Ljubovo snage 120 MW tokom 2027. godine. Bez obzira na različite veličine projekata, svi zavise od istih ključnih uslova: odgovarajućih lokacija, pristupa mreži, predvidivog postupka izdavanja dozvola i finansijski održivog modela prihoda.

Zašto spor razvoj postaje skuplji

Trošak sporog razvoja raste kako se tržišta takmiče za kapital. WindEurope je objavio da su tokom 2025. godine donete konačne investicione odluke za 20,9 GW novih kapaciteta energije vetra u Evropi, uz ukupnu vrednost od 45 milijardi evra.

Tržišta Jugoistočne Evrope konkurišu za taj kapital sa zemljama koje mogu ponuditi brže izdavanje dozvola, jasnije kalendare aukcija i manji rizik povezan sa priključenjem na mrežu. Investitori mogu zadržati velike razvojne portfolije na Balkanu, ali istovremeno usmeravati kapital tamo gde projekti brže počinju da ostvaruju prihode.

Posledice po elektroenergetski miks: više fleksibilnosti biće potrebno

Spor razvoj vetroenergije utiče i na buduću strukturu proizvodnje električne energije u regionu. Solarni projekti se uglavnom mogu izgraditi brže, pa fotonaponske elektrane postaju dominantan izvor novih kapaciteta iz obnovljivih izvora.

Međutim, sistem koji se sve više oslanja na solarnu energiju suočava se sa velikim viškovima proizvodnje tokom sredine dana i naglim rastom potrebe za proizvodnjom u večernjim satima. Energija vetra ima drugačiji dnevni i sezonski profil proizvodnje i time doprinosi većoj diversifikaciji elektroenergetskog miksa.

Zbog toga odlaganje vetroprojekata uz ubrzano dodavanje solarnih kapaciteta može povećati potrebu za skladištenjem energije, fleksibilnim izvorima proizvodnje i ulaganjima u mrežu.

Reforma dozvola kao pitanje sigurnosti sistema

Zbog svega navedenog reforma sistema izdavanja dozvola nije samo administrativno pitanje već pitanje energetske sigurnosti. Vlade bi trebalo da definišu prostorne planove sa jasno označenim područjima pogodnim za razvoj obnovljivih izvora; uvedu rokove za postupanje nadležnih institucija; obezbede transparentne procene uticaja na životnu sredinu; te postave efikasna pravila upravljanja zahtevima za priključenje na mrežu kako bi se ograničili spekulativni projekti.

Ubrzavanje procedura ne bi trebalo da znači slabiju zaštitu prirode ili manje uključivanje lokalnih zajednica. Naprotiv: predvidivi i adekvatno finansirani postupci mogu ranije identifikovati potencijalne konflikte i smanjiti rizik od dugotrajnih pravnih sporova.

Lokalna korist kao uslov brzine

Podrška lokalnih zajednica takođe će biti ključna za ubrzavanje razvoja vetroenergije. Prihodi za opštine, naknade vlasnicima zemljišta, ulaganja u lokalnu infrastrukturu i modeli kojima zajednice ostvaruju korist od proizvedene električne energije mogu nacionalne ciljeve obnovljive energije pretvoriti u konkretne lokalne ekonomske koristi.

Bez takvih mehanizama stanovništvo može osećati posledice izgradnje vetroelektrana na pejzaž i životnu sredinu dok se finansijske koristi i proizvedena električna energija doživljavaju kao nešto što odlazi van lokalne zajednice.

Kada portfoliji prestanu da govore celu priču

Tržište energije vetra u Jugoistočnoj Evropi dostiglo je tačku u kojoj veličina razvojnog portfolija više nije pouzdan pokazatelj napretka. Razlika između bugarskog portfolija od približno 4 GW i svega oko 200 MW koji bi trebalo da bude u funkciji do kraja 2027. godine pokazuje razmere problema sa realizacijom.

U narednom periodu relevantnijim pokazateljima smatraće se konačne dozvole; obezbeđen kapacitet za priključenje na mrežu; ugovoreni prihodi; obezbeđen vlasnički i dužnički kapital; odobrenje za početak izgradnje; kao i stvarna isporuka vetroturbina.

Regionu više nisu potrebne nove najave u istoj meri koliko su mu potrebni projekti koji prelaze put od razvoja do izgradnje — a zatim od izgradnje do komercijalnog rada. Zatvaranje tog jaza biće ključno kako bi Jugoistočna Evropa svoj značajan vetropotencijal pretvorila u važan deo budućeg elektroenergetskog sistema.