Bugarska ubrzava baterijsko skladištenje i gradi regionalnu fleksibilnost, ali komercijalni test tek dolazi

Bugarska se brzo pozicionira kao regionalni centar fleksibilnosti u elektroenergetskom sistemu, ali tempo izgradnje baterijskog skladištenja već sada postavlja i ozbiljan komercijalni izazov: kada se kapaciteti umnože, prihodi više ne mogu da se oslanjaju na “jedan” dominantan izvor zarade.

Od ranog tržišta do operativnog BESS-a u Novoj Zagori

Transformacija je posebno vidljiva u Novoj Zagori, gde je kompanija Enery u maju 2026. pustila u rad baterijski sistem snage 150 MW i kapaciteta 601 MWh. Postrojenje sa četiri sata skladištenja razvijeno je za manje od godinu dana i svrstava se među najveće samostalne baterijske projekte u funkciji u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Sistem su isporučile kompanije Sungrow i Sunotec. Tehnološki koncept je usmeren na iskorišćavanje razlika između niskih cena ili visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora i trenutaka kada potražnja i veleprodajne cene porastu. U tom kontekstu, partneri su razmatrali proširenje kapaciteta na području Nove Zagore na 800 MWh, uz potencijal do 1 GWh.

U dostupnim objavama nije javno naveden verifikovan podatak o ukupnoj privatnoj vrednosti investicije u operativno postrojenje, pa se njegov obim ne može poistovetiti sa razmerama šireg bugarskog programa javne podrške skladištenju energije.

RESTORE finansiranje ubrzava skok: 603 miliona evra za 82 projekta

Ubrzanje tržišta dolazi paralelno sa državnim programom RESTORE. Program je podržan sa 603 miliona evra iz Mehanizma EU za oporavak i otpornost. U okviru velikog kruga dodele sredstava, Bugarska je odobrila 587 miliona evra subvencija za 82 samostalna projekta skladištenja, ukupnog energetskog kapaciteta od 9,71 GWh.

Obim podrške značajno je premašio početni minimalni cilj programa, što ukazuje na snažno interesovanje investitora. U tekstu se takođe navodi da je pad troškova litijum-gvožđe-fosfatnih baterijskih sistema doprineo dinamici ulaganja.

Zašto baterije dobijaju smisao: cena “valovi”, ograničenja proizvodnje i mrežna fleksibilnost

Program stiže u trenutku kada bugarsko tržište električne energije prolazi kroz brzu transformaciju. Zajedno sa Grčkom i Rumunijom, Bugarska je povećala solarne kapacitete, što dovodi do sve češćih perioda sa veoma niskim ili gotovo nultim dnevnim cenama električne energije. Nakon pada solarne proizvodnje, cene mogu da porastu za više od 150 evra/MWh tokom istog dana.

Baterijski sistemi mogu da iskoriste te razlike: skladište energiju kada su cene niže ili kada ima viška iz obnovljivih izvora, a zatim isporučuju energiju kada potražnja raste. Time se smanjuje potreba za ograničavanjem proizvodnje iz obnovljivih izvora i smanjuje oslanjanje na vršne kapacitete zasnovane na fosilnim gorivima.

U tekstu se naglašava da koristi nisu ograničene samo na trgovanje razlikama u cenama. Baterije mogu da reaguju u roku od nekoliko milisekundi i pružaju usluge poput regulacije frekvencije, rezervnih kapaciteta i upravljanja zagušenjima u mreži. One mogu ublažiti nagle promene proizvodnje iz solarnih i vetroelektrana i podržati sistem tokom kratkotrajnih poremećaja snabdevanja.

Ipak, skladištenje ne može zameniti prenosnu infrastrukturu, sezonsko skladištenje energije niti pouzdane proizvodne kapacitete. Njegova ključna vrednost leži u tome što omogućava efikasnije korišćenje postojeće mrežne infrastrukture.

Prekogranični tokovi već pokazuju potencijal “čvorišta”

Skladištenje počinje da utiče i na prekogranične tokove električne energije. U maju 2026. Bugarska je, prema dostupnim podacima, tokom jednog perioda od 15 minuta uvozila električnu energiju iz Grčke kada je cena na grčkom tržištu za dan unapred iznosila svega 0,01 evro/MWh naspram 44,34 evra/MWh u Bugarskoj—iako je domaća proizvodnja premašivala potrošnju.

Baterijski sistemi mogu tada delovati kao fleksibilni potrošači: preuzimaju jeftinu električnu energiju i potencijalno vraćaju energiju kasnije kada se tržišni uslovi promene. Deo energije potom ide nazad ka Grčkoj, dok veće količine idu ka Rumuniji. U tekstu se to opisuje kao rani pokazatelj sposobnosti Bugarske da postane regionalno čvorište za balansiranje elektroenergetskog sistema.

Kada subvencionisani kapacitet stigne: rizik pada prihoda zbog konkurencije

Komercijalni izgledi nisu bez rizika. Prvi bugarski projekti su imali koristi od velikih razlika između niskih i visokih cena električne energije i relativno ograničene konkurencije na tržištu pomoćnih usluga.

Ako približno 10 GWh subvencionisanog kapaciteta uskoro bude uključeno u rad, baterijski projekti će sve više konkurisati za iste izvore prihoda. Tekst ukazuje na moguće mehanizme pritiska: veći broj sistema koji pune baterije tokom dana mogao bi podići dnevne cene; masovno pražnjenje tokom večernjih sati moglo bi smanjiti vršne cene; a prihodi od pomoćnih usluga mogli bi opasti kako konkurencija raste.

Diversifikacija poslovnih modela postaje nužnost

Zbog toga budući projekti verovatno neće moći da se oslanjaju samo na jedan način zarade. Trgovanje razlikama u cenama može se kombinovati sa uslugama balansiranja i rezervi, zajedničkim razvojem sa obnovljivim izvorima ili potencijalnim mehanizmima plaćanja kapaciteta odnosno dugoročnim ugovorima o korišćenju baterijskih sistema.

U tekstu se takođe naglašava potreba da tržišna pravila omoguće transparentno učešće baterija na svim relevantnim tržištima i spreče neodgovarajuće dvostruko naplaćivanje mrežnih ili tržišnih troškova.

Naredni test: komercijalna održivost brzinom kojom raste dostupnost

Brzo širenje skladištenja energije pretvara Bugarsku u jedan od najvećih eksperimenata fleksibilnosti elektroenergetskog sistema u Jugoistočnoj Evropi. Već vidljivi pokazatelji uključuju operativni sistem od 150 MW/601 MWh u Novoj Zagori; potencijal proširenja ka 1 GWh; RESTORE finansiranje od 603 miliona evra; odobrene subvencije od 587 miliona evra; kao i ukupno prijavljenih/odobrenih projekata kroz program (82) sa energetskim kapacitetom od 9,71 GWh.

Naredni test biće pre svega komercijalne prirode: kako novi kapaciteti ulaze na tržište, Bugarska će pokazati koliko brzo prihodi baterijskog skladištenja mogu da se prilagode situaciji u kojoj sama dostupnost skladišnih resursa postaje sve veća. Ako se tržište razvija efikasno—uz pravila koja omogućavaju fer pristup prihodima—Bugarska bi mogla da postane ne samo jedno od vodećih tržišta baterijskog skladištenja u regionu već i značajan centar za fleksibilnost i balansiranje šireg elektroenergetskog sistema Jugoistočne Evrope.