Bosna i Hercegovina u junu pojačala proizvodnju i izvoz struje, uz oslonac na hidroenergiju

Bosna i Hercegovina je u junu povećala proizvodnju i izvoz električne energije, a ključni pokretač bio je jači učinak hidroelektrana. To je došlo uprkos slabijoj domaćoj proizvodnji uglja, što dodatno naglašava koliko energetski bilans zemlje zavisi od raspoloživosti vode.

Bruto proizvodnja i struktura izvora

Bruto proizvodnja električne energije dostigla je 1.065 GWh, u poređenju sa 1.000 GWh u junu 2025. godine. Termoelektrane su i dalje bile najveći deo miksa, sa udelom od 60,2% u bruto proizvodnji. Hidroelektrane su učestvovale sa 29,7%, dok su vetroelektrane i solarne elektrane zajedno obezbedile 10,1% proizvodnje.

Hidroenergija kao amortizer pada uglja

Neto proizvodnja iz hidroelektrana porasla je za 20,3% na godišnjem nivou, na 302 GWh. Termoelektrane su proizvele 574 GWh, što predstavlja rast od svega 0,9%, dok je kombinovana proizvodnja vetroelektrana i solarnih elektrana dostigla 108 GWh uz povećanje od 6,9%.

Ovaj rezultat ostvaren je uprkos padu domaće proizvodnje uglja: lignit je smanjen za 8,2% na 360.000 tona, a mrki ugalj za 11,2% na 450.000 tona. Uvoz prirodnog gasa takođe je značajno opao—na 5,86 miliona kubnih metara u junu, oko 33% manje nego u istom mesecu prethodne godine (8,74 miliona kubnih metara).

Manji uvoz i veći izvoz električne energije

Snažnija proizvodnja poboljšala je energetski bilans Bosne i Hercegovine: smanjila je potrebu za uvozom električne energije i omogućila rast izvoza. Uvoz je pao za 7,2%, na 348 GWh (sa 375 GWh godinu dana ranije), dok je izvoz porastao za 13,9%, na 598 GWh u odnosu na 525 GWh u junu 2025.

Prema junskoj slici podataka, bolja raspoloživost hidroenergije bila je ključna za jačanje bilansa zemlje—pomogavši da se nadomesti pad proizvodnje uglja i istovremeno otvore mogućnosti za veći neto izvoz električne energije ka susednim tržištima jugoistočne Evrope.