Slovenija: neto proizvodnja električne energije pala 13% u avgustu, uvoz porastao 12%

Neto proizvodnja električne energije u Sloveniji u avgustu zabeležila je pad od 13% međugodišnje, na 919 GWh, što je povećalo oslanjanje zemlje na uvoz. Istovremeno, rast kapaciteta iz obnovljivih izvora nije bio dovoljan da ublaži slabiju proizvodnju iz konvencionalnih izvora i time promeni prekograničnu bilansnu sliku.

Pad proizvodnje iz konvencionalnih izvora i nuklearne energije

Proizvodnja je bila i 7% niža nego u julu. Posebno se istakao pad termoelektrana: proizvodnja iz termoelektrana smanjena je za 42% međugodišnje, na 42 GWh. Hidroelektrane su zabeležile još izraženiji pad, sa smanjenjem od 33% na 191 GWh.

Nuklearna elektrana Krško proizvela je manje električne energije nego godinu ranije: njena proizvodnja pala je za 9%, na 458 GWh.

Rast vetra i sunca nije nadoknadio manjak

Za razliku od pada u konvencionalnim izvorima, proizvodnja iz vetra i sunca kretala se u suprotnom smeru. Povećana je za 19% međugodišnje, na 228 GWh. Ipak, taj rast nije bio dovoljan da kompenzuje pad hidroenergije i termo proizvodnje tokom meseca.

Uvoz jači, izvoz slabiji

Posledica slabije domaće proizvodnje videla se i u trgovini električnom energijom. Uvoz električne energije porastao je za 12% međugodišnje, na 869 GWh, dok je izvoz smanjen za 14%, na 716 GWh. Kombinacija ovih kretanja dodatno je povećala zavisnost Slovenije od susednih tržišta tokom avgusta.

Potrošnja raste u domaćinstvima

Na strani potrošnje, potrošnja električne energije u domaćinstvima dostigla je 251 GWh, što predstavlja rast od 7% u odnosu na jul. Potrošnja komercijalnog sektora istovremeno je pala za 4%, na 593 GWh.

Šta to znači za regionalne tokove

Podaci za avgust pokazuju koliko brzo promena hidroloških uslova i niža proizvodnja iz konvencionalnih izvora mogu uticati na prekogranični položaj Slovenije—čak i kada obnovljivi izvori beleže rast. Za regionalno tržište to povećava značaj raspoloživih prekograničnih tokova iz Austrije, Mađarske, Hrvatske i Italije, posebno tokom perioda smanjene dostupnosti hidroenergije.