Slovenija pretvara pametna brojila i električna vozila u test-poligon za ekonomiju fleksibilnosti

[[PRRS_LINK_1]] se izdvojila kao jedan od najjasnijih primera u jugoistočnoj Evropi za testiranje kako pametna brojila, dinamičke mrežne tarife i automatizovano punjenje električnih vozila mogu da pretvore obične potrošače električne energije u fleksibilne resurse na tržištu električne energije.

Nedavni slovenački pilot-projekti pokazali su da se punjenje električnih vozila može pomerati ka periodima nižih cena bez narušavanja funkcionisanja flota, dok je regulator u zemlji ukazao na drugi problem: ako hiljade korisnika istovremeno reaguju na isti cenovni signal, fleksibilnost jednostavno može da stvori novi vrh potrošnje električne energije.

Ta tenzija pomera tržište dalje od klasičnih tarifa prema vremenu potrošnje ka sofisticiranijem modelu u kojem se potrošnja istovremeno prilagođava cenama električne energije, stanju mreže i operativnim zahtevima.

Komercijalni potencijal je značajan.

Umesto da prodaju samo električnu energiju, snabdevači, agregatori i kompanije za upravljanje energijom sve više mogu da prodaju optimizaciju – odnosno da odlučuju kada će se vozila puniti, kada će objekti trošiti električnu energiju ili kada će industrijska oprema raditi.

Slovenija već poseduje veliki deo infrastrukture potrebne za podršku takvom modelu.

Široko rasprostranjena upotreba pametnih brojila omogućava detaljne podatke o potrošnji koji mogu da se koriste za utvrđivanje osnovnog nivoa potrošnje korisnika, prognoziranje fleksibilne potrošnje i proveru da li je dogovoreno smanjenje ili pomeranje potrošnje električne energije zaista ostvareno.

Brojilo tako postaje više od opreme za obračun.

Ono postaje deo infrastrukture potrebne za funkcionisanje tržišta fleksibilnosti.

EV flote predstavljaju rani test

Električna vozila predstavljaju jedan od najjasnijih primera.

Rezultati slovenačkih pilot-projekata u kojima su učestvovali Avantcar i Kolektor sETup pokazali su da se punjenje voznih parkova može optimizovati u skladu sa uslovima na tržištu električne energije, uz očuvanje dostupnosti vozila.

Princip je jednostavan.

Vozilo priključeno na punjač osam sati možda zahteva samo dva ili tri sata stvarnog punjenja.

Razlika između trenutka kada se vozilo priključi i trenutka kada mora biti spremno daje agregatoru prostor u kojem može da pomeri potrošnju električne energije.

Na stotinama ili hiljadama vozila, ti mali vremenski intervali postaju značajan portfolio fleksibilne potrošnje električne energije.

Za operatore flota, neposredna korist je smanjenje troškova nabavke energije.

Za agregatore, ista fleksibilnost bi na kraju mogla da se ponudi na balansnim tržištima ili lokalnim tržištima distributivne mreže, tamo gde regulativa to dozvoljava.

Time se EV flota od pasivnog potrošača električne energije pretvara u potencijalni resurs elektroenergetskog sistema.

Jeftina električna energija može stvoriti novi vrh potrošnje

Slovenačka nacionalna procena fleksibilnosti, međutim, ukazuje na ograničenja jednostavne optimizacije zasnovane na ceni.

Ako električna energija ili mrežne tarife postanu jeftinije nakon određenog sata, automatizovani punjači mogli bi svi istovremeno da reaguju.

Umesto smanjenja opterećenja sistema, hiljade vozila mogle bi istovremeno da počnu sa punjenjem i stvore novi noćni vrh potrošnje.

Isti rizik sve više postoji i kod toplotnih pumpi, električnih kotlova i drugih automatizovanih potrošača.

Zato se izazov menja.

Prva generacija programa upravljanja potrošnjom pokušavala je da podstakne korisnike da pomere potrošnju električne energije iz perioda vršnog opterećenja.

Druga generacija mora da spreči preveliki broj fleksibilnih uređaja da se istovremeno pomeri u potpuno istom smeru.

Za to su potrebni precizniji i lokalizovaniji signali.

Dinamičke mrežne tarife dodaju lokaciju u jednačinu

Dinamičko formiranje mrežnih tarifa predstavlja jedno od mogućih rešenja.

Tradicionalne tarife za električnu energiju prvenstveno govore korisnicima kada je električna energija skupa.

Sofisticiranija mrežna tarifa može takođe da signalizira kada su određeni delovi elektroenergetske mreže opterećeni ili ograničeni.

Ta razlika postaje sve važnija kako se distribuirana solarna proizvodnja, električna vozila, toplotne pumpe i drugi fleksibilni resursi šire kroz distributivne mreže.

Dodatni megavat potrošnje može biti koristan na jednoj lokaciji, gde je lokalna solarna proizvodnja visoka i postoji dovoljno mrežnog kapaciteta.

Isti megavat može pogoršati zagušenje na drugoj lokaciji.

Buduća optimizacija zato više ne može da se zasniva samo na pitanju:

Kada je električna energija najjeftinija?

Sve više će se svoditi na pitanje:

Kada i gde elektroenergetski sistem ima kapacitet za dodatnu potrošnju?

To je potpuno drugačije tržište.

Podaci sa pametnih brojila postaju komercijalno vredni

Slovenačka napredna infrastruktura za merenje omogućava energetskim kompanijama pristup vrsti podataka o potrošnji koja je potrebna za odgovor na ovo pitanje.

Detaljni podaci sa brojila mogu pokazati kada korisnici troše električnu energiju, koliko je njihova potrošnja predvidiva i koliki deo te potrošnje potencijalno može da bude pomeren.

Za industrijskog potrošača to može značiti identifikovanje fleksibilnih pumpi, kompresora, rashladnih sistema ili proizvodnih procesa.

Za komercijalni objekat to može uključivati grejanje, hlađenje ili ventilaciju.

Za EV flotu to znači utvrđivanje koliko dugo vozila ostaju priključena i koliko energije je potrebno svakom vozilu pre polaska.

Softver zatim može da objedini stotine pojedinačnih profila u dovoljno veliki portfolio za učešće na tržištu električne energije.

Time nastaje novi komercijalni sloj oko analitike podataka sa brojila, automatizovanog upravljanja potrošnjom, prognoziranja potrošnje i verifikacije fleksibilnosti.

Vredna infrastruktura više nije samo brojilo.

To je softver koji očitavanja sa brojila pretvara u resurs kojim elektroenergetski sistem može da upravlja.

Od reakcije na tarife do automatizovane fleksibilnosti

Dugoročni model mogao bi da bude znatno sofisticiraniji.

Platforma za upravljanje flotom mogla bi istovremeno da analizira veleprodajne cene električne energije, mrežne tarife, lokalne uslove u mreži, prihode na balansnom tržištu i potrebe za punjenjem svakog vozila.

Industrijski sistem za upravljanje energijom mogao bi da obavlja isti proračun za proizvodnu opremu.

Korisnik bi postavljao operativne granice.

Softver bi odlučivao kada električnu energiju treba trošiti unutar tih granica.

Time se fleksibilnost električne energije pretvara u automatizovanu uslugu, a ne samo reakciju korisnika na jeftinije noćne tarife.

To agregatorima daje potencijalno važnu ulogu između potrošača i elektroenergetskog sistema.

Agregatori mogu da objedine hiljade malih resursa, prognoziraju njihovu raspoloživost i prodaju tako formiranu fleksibilnost učesnicima kojima je potrebna.

Ti kupci bi na kraju mogli da budu snabdevači, operatori prenosnog sistema i operatori distributivnih sistema.

Slovenija pokazuje pravac razvoja novog poslovnog modela u SEE energetici

Ovaj model ima implikacije koje prevazilaze Sloveniju.

Zemlje jugoistočne Evrope intenzivno ulažu u infrastrukturu pametnih brojila, dok punjenje električnih vozila, električno grejanje i distribuirana proizvodnja povećavaju količinu fleksibilne potrošnje priključene na distributivne mreže.

Većina tih investicija i dalje se posmatra prvenstveno kroz prizmu nabavke i postavljanja opreme.

Veće komercijalno pitanje je šta se može izgraditi kada ta infrastruktura jednom bude dostupna.

Slovenija ukazuje da će sledeća faza biti usmerena na interakciju između podataka sa pametnih brojila, dinamičkih tarifa i automatizovane potrošnje.

Električna vozila predstavljaju rani primer, ali ista infrastruktura bi vremenom mogla da koordinira komercijalne objekte, industrijske procese, toplotne pumpe, električne kotlove i druge potrošače kojima se može upravljati.

To stvara novi poslovni model na tržištu električne energije bez potrebe za velikim dodatnim proizvodnim kapacitetima.

Resurs već postoji.

Ono što nedostaje jeste digitalni sloj koji može da odredi kada taj resurs treba da troši električnu energiju – i da nastalu fleksibilnost pretvori u prihod.