Evropa do 2030. cilja na veliki rast vetroenergije: kopneni projekti i repowering u centru plana

Evropska vetroindustrija ulazi u fazu širenja u kojoj dominiraju kopneni projekti, ali i tehnološka obnova postojećih parkova. Industrijske prognoze sugerišu da bi do kraja decenije rast kapaciteta mogao znatno ojačati ulogu vetroenergije u evropskom elektroenergetskom sistemu, uz istovremeno povlačenje iz pogona starijih postrojenja.

Kopneni vetroparkovi kao glavni izvor novih instalacija

Očekuje se da će većina novih instalacija vetroenergije u Evropi tokom preostalog dela decenije dolaziti sa kopna. Prema prognozama, Evropa bi mogla da doda oko 151 GW nove vetro-kapaciteta između 2026. i 2030. godine: približno 117 GW iz kopnenih projekata i preostalih 34 GW iz offshore (morskih) ulaganja.

Evropska unija se očekuje kao ključni pokretač ovog proširenja, sa oko 112 GW novog kapaciteta predviđenog širom EU do kraja decenije. Godišnje instalacije se procenjuju na oko 22 GW u okviru EU i približno 30 GW na nivou cele Evrope, što ukazuje na stabilan tempo rasta uz ubrzanje u odnosu na ranije periode.

Koliko bi sektor mogao narasti do 2030.

Ako se projekcije ostvare, ukupni instalirani vetro-kapacitet u Evropi mogao bi dostići oko 439 GW do 2030. godine. U toj strukturi bilo bi oko 366 GW kopnenih i 73 GW offshore kapaciteta, čime bi se vetar dodatno učvrstio kao jedan od stubova evropske proizvodnje električne energije.

Talasi dekomisovanja i repowering kao odgovor na starenje flote

Paralelno sa rastom novih projekata, industrija se priprema za povlačenje iz pogona starijih vetroelektrana. Očekuje se da će oko 16 GW postojećih kapaciteta biti dekomisovano između 2026. i 2030. godine. Procena je da će približno polovina tog obima biti repowerovana novim turbinama, dok će preostali deo biti trajno ugašen.

Repowering dobija na značaju jer su moderne turbine znatno veće i efikasnije od prethodnih generacija. Nove offshore turbine trenutno u proseku dostižu oko 10,7 MW po jedinici, naspram približno 5,2 MW kod novih kopnenih turbina, što odražava tehnološki napredak i rast efikasnosti u sektoru.

Za investitore i tržište to znači da će naredne godine biti oblikovane dvostrukom dinamikom: širenjem kroz nove instalacije—uz jasnu dominaciju kopna—i istovremenom modernizacijom postojećih lokacija kroz repowering, kako bi se ublažio uticaj dekomisovanja starijih postrojenja.