CGES kao strateška energetska tačka Balkana: Kako vlasnička struktura povezuje Crnu Goru, Srbiju i Italiju

Vlasnička struktura [[PRRS_LINK_1]] govori mnogo više o regionalnom značaju Crne Gore nego o veličini njenog domaćeg tržišta električne energije. Država Crna Gora poseduje 55,38 odsto akcija, čime zadržava kontrolu nad kompanijom, ali najveći manjinski akcionari nisu finansijski fondovi niti privatne energetske kompanije. To su Terna, italijanski operator prenosnog sistema, sa udelom od 22,09 odsto, i Elektromreža Srbije (EMS), državni operator prenosnog sistema Srbije, sa 15 odsto vlasništva.

Zajedno, italijanski i srpski strateški partneri kontrolišu 37,09 odsto CGES-a. Iako nijedan od njih samostalno nema mogućnost upravljanja kompanijom, njihovi udeli predstavljaju mnogo više od finansijske investicije. Oni Italiji i Srbiji obezbeđuju dugoročan institucionalni uticaj nad elektroenergetskim koridorom koji povezuje centralni Balkan sa Jadranom i preko podmorskog kabla između Crne Gore i Italije sa jednim od najvećih tržišta električne energije u Evropskoj uniji.

Za Italiju, CGES predstavlja kopneni deo infrastrukture koja omogućava povezivanje sa elektroenergetskim sistemima jugoistočne Evrope. Za Srbiju, CGES je ključna veza prema tom koridoru i izlazu ka italijanskom tržištu. Crna Gora se nalazi između dva velika sistema i kroz vlasništvo nad CGES-om pokušava da svoju geografsku poziciju pretvori u dugoročnu energetsku vrednost.

Strateški značaj podmorskog interkonektora Crna Gora–Italija

Učešće Terne u CGES-u povezano je prvenstveno sa razvojem podmorskog interkonektora između Lastve kod Tivta i Viljanove kod Peskare. Taj projekat predstavlja stratešku vezu između Italije i Zapadnog Balkana.

Međutim, sam podmorski kabl nije dovoljan za stvaranje funkcionalnog energetskog koridora. Električna energija mora da stigne do Crne Gore preko odgovarajućih prekograničnih veza, a zatim da se prenese kroz domaću mrežu dovoljno snažnu da podrži velike tranzitne tokove.

Zbog toga je vrednost Terininog udela direktno povezana sa sposobnošću CGES-a da održava i razvija:

• 400 kV prenosne vodove,
• trafostanice,
• sisteme upravljanja mrežom,
• veze sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Albanijom.

Poseban značaj ima prenosni koridor Lastva–Pljevlja, koji povezuje obalu sa severnim delom Crne Gore i širim regionalnim sistemom. Njegova uloga nije samo snabdevanje domaćih potrošača, već omogućavanje Crnoj Gori da postane tranzitna tačka za električnu energiju proizvedenu širom jugoistočne Evrope.

Interes Italije: Pristup regionalnoj proizvodnji i diverzifikacija snabdevanja

Italijanski interes nije zasnovan samo na trgovini električnom energijom, već na dugoročnoj sigurnosti infrastrukture. Italijanski elektroenergetski sistem tradicionalno zavisi od uvoza preko severnih granica i domaće gasne proizvodnje.

Veza sa Balkanom otvara dodatni pravac snabdevanja i pristup različitim izvorima energije:

• hidroenergiji Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srbije i Albanije,
• termo proizvodnji Srbije,
• rastućim kapacitetima vetra i solarne energije u regionu.

Tokovi električne energije mogu se menjati u zavisnosti od tržišnih uslova. Tokom hidrološki povoljnih perioda Balkan može izvoziti jeftiniju hidroenergiju ka Italiji, dok u periodima manjka proizvodnje smer može biti obrnut.

Za Ternu, kao operatora prenosnog sistema, ključna vrednost nije trgovinska marža, već razvoj pouzdane infrastrukture, povećanje prekograničnih kapaciteta i dugoročna integracija koridora u evropsko tržište električne energije.

Interes Srbije: Izlaz prema Jadranu i evropskim tržištima

Udeo Elektromreže Srbije (EMS) od 15 odsto predstavlja stratešku investiciju Srbije u regionalnu elektroenergetsku infrastrukturu.

Srbija poseduje najveći elektroenergetski sistem severno od Crne Gore i ima interes da ne ostane samo korisnik crnogorsko-italijanske veze, već da učestvuje u njenom razvoju kroz vlasničku strukturu CGES-a.

Srpski elektroenergetski sistem obuhvata:

• velike termo kapacitete na lignit,
• hidroelektrane,
• rastuće kapacitete vetra,
• nove solarne projekte i baterijske sisteme za skladištenje energije.

Povezivanje preko Crne Gore Srbiji omogućava dodatnu fleksibilnost. U periodima viška proizvodnje električna energija može pronaći put prema Italiji i drugim tržištima, dok u periodima manjka Srbija dobija dodatne mogućnosti za uvoz.

Kako se povećava proizvodnja iz vetra i sunca, značaj prenosnih kapaciteta postaje još veći. Bez dovoljno prekograničnih veza, višak obnovljive energije može dovesti do pada cena, ograničenja proizvodnje i slabije ekonomike novih projekata.

Vlasništvo donosi uticaj, ali ne i privilegovan pristup mreži

Iako Terna i EMS imaju strateške vlasničke pozicije, njihovi udeli ne omogućavaju kontrolu nad korišćenjem prenosnih kapaciteta.

CGES mora da posluje kao nezavisan operator prenosnog sistema, u skladu sa evropskim pravilima tržišta električne energije. Nijedan akcionar ne može rezervisati kapacitete za svoje kompanije, uticati na dispečiranje proizvodnje ili diskriminisati druge učesnike na tržištu.

Strateški uticaj se ostvaruje kroz:

• korporativno upravljanje,
• planiranje investicija,
• razvoj mreže,
• tehničku saradnju.

Drugim rečima, vlasništvo omogućava dugoročnu prisutnost u odlučivanju, ali ne daje pravo na komercijalne privilegije.

Zajednički interes: Jača mreža i veća regionalna povezanost

Italija i Srbija imaju zajednički interes da CGES ostane tehnički stabilan operator sa snažnim investicionim programom.

Sve tri strane imaju koristi od:

• novih trafostanica,
• većih prekograničnih kapaciteta,
• modernizacije sistema upravljanja,
• priključenja novih obnovljivih izvora energije.

Za Terna-u i EMS dugoročna vrednost CGES-a nalazi se prvenstveno u razvoju mreže, a ne u kratkoročnim dividendama. Prevelika isplata dobiti mogla bi ograničiti sposobnost kompanije da finansira nove projekte, zaduživanje i modernizaciju infrastrukture.

Crna Gora između nacionalnog interesa i regionalne energetske uloge

Crna Gora kroz većinsko vlasništvo od 55,38 odsto zadržava kontrolu nad CGES-om, ali prisustvo Terne i EMS-a daje kompaniji širi regionalni značaj.

CGES više nije samo nacionalni operator prenosnog sistema. On predstavlja ključnu tačku energetskog koridora između Balkana i Evropske unije.

Italiji je potreban stabilan balkanski pravac ka novim izvorima energije. Srbiji je potreban pristup jadranskom interkonektoru i evropskim tržištima. Crnoj Gori je potrebna sposobnost da svoju geografsku poziciju pretvori u investicije, razvoj obnovljivih izvora i ekonomsku korist.

Zato je CGES postao mnogo više od elektroenergetske kompanije — postao je strateška infrastruktura koja povezuje tri države i oblikuje buduću energetsku mapu jugoistočne Evrope.