Crna Gora u centru regionalne trke za priključenje: mali sistem, ali velika mrežna prednost

Posle najava da je Srbija „zamrzla” nova priključenja na mrežu za obnovljive izvore energije, pitanje koje se nameće investitorima je jednostavno: da li će sličan režim doći i u Crnu Goru. Odgovor iz crnogorskog konteksta je — ne još. Umesto zastoja, zemlja nastavlja da sklapa ugovore o priključenju, ali istovremeno pokazuje koliko je njen elektroenergetski model osetljiv na kapacitet mreže, hidrološke uslove i mogućnost plasmana energije preko interkonektora.

Mali sistem koji ne može da apsorbuje sve planove

Crnogorsko tržište električne energije je malo po obimu. Zemlja ima oko 396.000 kupaca i godišnju potrošnju od približno 3.000 GWh. Proizvodnja u 2024. iznosila je 3.447 GWh, što predstavlja pad od 15% u odnosu na prethodnu godinu, pre svega zbog nepovoljnih hidroloških uslova.

Struktura proizvodnje ostaje dominantno zasnovana na TE Pljevlja, uz hidroelektrane Perućica i Piva. Upravo taj miks objašnjava i priliku i rizik: hidro daje fleksibilnost i niskougljeničnu proizvodnju, ali čini sistem zavisnim od vremena — kišna godina otvara izvozni potencijal, dok sušna može povećati uvoznu zavisnost. Ugalj obezbeđuje baznu sigurnost, ali je Pljevlja pod pritiskom ekološke regulative i usklađivanja sa EU.

Priključenje postaje ključna valuta vrednosti

U Crnoj Gori se ugovori o priključenju obnovljivih izvora energije nastavljaju. U martu 2026. prenosni operator CGES potpisao je ugovor o priključenju solarne elektrane Tupan snage 70 MW — osmi takav ugovor sa investitorima. Ti projekti zajedno obuhvataju portfelj ukupne snage skoro 1,5 GW.

Za zemlju čiji je ukupni instalisani kapacitet oko 1.091 MW i bruto potrošnja oko 3.252 GWh, brojke su značajne: postavlja se pitanje koji projekti imaju realna prava pristupa mreži, sposobnost balansiranja proizvodnje i put do tržišta.

Prethodni primer solarne elektrane M Energy od 385 MW prati isti obrazac ambicije uz ograničenja mreže. U toj logici megavat sa obezbeđenim priključkom dobija premiju kao „realna“ imovina, dok papirni megavat ostaje samo opcija.

Italijanska veza menja računicu trgovanja

Jedna od strukturnih prednosti Crne Gore je interkonektor sa Italijom. Projekti se ne posmatraju isključivo kroz prizmu domaće potrošnje, već kroz mogućnost izvoza zelene energije i regionalnog trgovanja.

Ta logika se vidi i u planiranoj saradnji EPCG-a i kompanije Masdar: razmatra se zajednički poduhvat za solar, vetar, hidro, baterije i hibridne sisteme, uz cilj snabdevanja domaćeg tržišta i izvoza preko podmorskog kabla ka Italiji.

Zbog toga Crna Gora privlači strateške investitore uprkos malom tržištu — jer projekat u crnogorskoj mreži može imati širi karakter: lokalnu aktivu, ali i italijansku ili balkansku energetsku imovinu, uz potencijalnu EU kupovinu.

Povezivanje sa EU kao sledeći katalizator likvidnosti

Crna Gora je transponovala Electricity Integration Package, korak ka integraciji sa EU elektroenergetskim tržištem i potencijalnom priključenju na jedinstveno dan-unapred i intraday tržište EU uz verifikaciju procesa. Cilj je povezivanje početkom 2028. godine ukoliko implementacija bude išla planiranom dinamikom.

Do tada vrednost se oslanja na bilateralne ugovore i lokalnu strukturu; posle povezivanja očekivani fokus prelazi na spreadove, intraday optimizaciju i fleksibilnost — što bi moglo promeniti način na koji se prihod formira za projekte koji zavise od trgovanja.

Tržište koje već pokazuje volatilnost

Iako je nelikvidno po obimu, crnogorsko dnevno tržište električne energije već pokazuje osobine modernog sistema trgovanja. Do januara 2026. dostignuto je 1.000 dana trgovanja uz 30 učesnika iz 13 zemalja; ukupni obim trgovine bio je 986.041 MWh uz prosečnu cenu od 103,68 €/MWh.

Kao upozorenje za upravljanje rizikom izdvajaju se ekstremi: maksimalna satna cena bila je 1.150,50 €/MWh, dok su zabeležena 71 sata sa cenom od 0 €. Takvi podaci upućuju da Crna Gora može funkcionisati kao mali sistem sa izrazito volatilnim signalima cene — osetljivim na hidrološke uslove, uvoz/izvoz i prekogranične kapacitete.

Ko dobija, a ko gubi u novoj raspodeli rizika

U ovakvom okruženju pobednici su projekti sa obezbeđenim priključkom na mrežu jer kapacitet postaje oskudan resurs. Drugi dobitnici su EPCG kao dominantan energetski igrač koji ima hidro fleksibilnost i nosi tranziciju — uključujući projekat Gvozd čiji se kapacitet povećava na 75 MW uz očekivanu proizvodnju od oko 186 GWh godišnje.

Dodatno dobitnici su CGES zbog kontrole mreže kao faktora vrednosti sistema; zatim hidro i fleksibilni proizvođači koji mogu da pomeraju proizvodnju ka skupljim satima; baterijski i hibridni developeri jer rast OIE povećava potrebu za skladištenjem; kao i trgovci orijentisani ka Italiji jer realna vrednost leži u prekograničnim tokovima.

S druge strane gubitnici su papirni projekti bez mrežnog priključka; merchant solar bez skladištenja ili ugovora o otkupu; strategije izvoza oslonjene na ugalj koje dodatno slabi CBAM i EU regulativa; trgovci bez balansnih i compliance sistema; te developeri koji zavise samo od aukcija bez tržišne spremnosti i dokumentacije.

Balansiranje postaje centralno pitanje rasta OIE

Kako rast solarnih i vetro projekata povećava varijabilnost sistema, raste značaj balansiranja. Hidro može pomoći kao poluga fleksibilnosti, ali nije savršen „hedge“: u sušnim godinama nestaju istovremeno energija i fleksibilnost pa raste značaj baterija, uvoza, demand response mehanizama i interkonekcija preko mreže.

Zato će trgovci verovatno fokusirati strategije na volatilnost MEPX tržišta (crnogorsko berzansko okruženje), spreadove Italija–Crna Gora te optimizaciju kroz hidro režime; pored toga pominju se CBAM strukture kao deo komercijalne matematike.

Šta banke treba da traže pre finansiranja

Za finansijsku održivost zelenih projekata izdvajaju se tri pitanja koja banke treba da procene: da li projekat ima stvarni pristup mreži; da li postoji plan balansiranja i izlaza na tržište; te da li prihod opstaje pod stresom hidroloških scenarija kao i cenovnih kretanja uključujući CBAM efekat.

Kao tipovi projekata koji bi trebalo da odgovore tim kriterijumima navode se oni sa hidro/vetrom/solarnim komponentama uz priključak na mrežu; partnerstva EPCG-vezana; CGES-connected projekti; baterije uz OIE; modernizacija hidro sistema; kao i pouzdani PPA ugovori.

Završnica: test vrednosti megavata kroz pristup mreži

Crna Gora ostaje mali elektroenergetski sistem — ali strateški izuzetno važan zbog svoje pozicije u regionalnoj mreži. Nije dovoljno velika da primi sve najavljene projekte bez selekcije prioriteta, ali dovoljno važna da nagradi one koji imaju realan pristup infrastrukturi: pobednici će biti projekti sa mrežom, fleksibilnošću i putem ka Italiji; gubitnici oni sa papirnim megavatima bez jasnog puta do tržišta.

Zato Crna Gora deluje kao jedan od najzanimljivijih testova u regionu: koliko vredi megavat — a posebno koliko vredi priključenje kada rast OIE naiđe na ograničenja sistema.