Domaća termo proizvodnja jača u jugoistočnoj Evropi dok prekogranična trgovina slabi uprkos rastu potražnje

U jugoistočnoj Evropi prekogranična trgovina električnom energijom oslabila je tokom 26. nedelje, iako je regionalna potražnja naglo rasla. Takav raskorak između potrošnje i neto razmene ukazuje na sve veći značaj domaće proizvodnje kada elektroenergetski sistem uđe u period opterećenja.

Pad neto razmene uz rast potrošnje

Neto prekogranična razmena električne energije smanjena je za 6,0% na 972 GWh, dok je potrošnja porasla za 12,7% na 18,41 TWh. Umesto da se dodatni rast potražnje nadoknadi uvozom, mnoge zemlje su povećale sopstvenu proizvodnju, pri čemu su posebno istaknute termoelektrane.

Terma kao oslonac: rast proizvodnje iz gasnih, ugljenih i lignitnih izvora

Promena u strukturi snabdevanja bila je povezana sa rastom regionalne termo proizvodnje od 24,7%, koja je dostigla 6,52 TWh. Veće angažovanje obuhvatilo je gasne, ugljene i lignitne elektrane. Iako su veleprodajne cene električne energije nastavile da rastu, veća domaća proizvodnja smanjila je zavisnost od uvoza na pojedinim tržištima.

Razlike među zemljama: Italija i Hrvatska manje uvoze uprkos većoj potrošnji

Italija je ostala najveći neto uvoznik električne energije u jugoistočnoj Evropi, ali je njen neto uvoz smanjen za 9,3% na 1,02 TWh. Hrvatska je takođe smanjila neto uvoz za 5,5%, uprkos značajnom rastu potrošnje. Potrošnja je povećana za 22,9% u Italiji i 15,5% u Hrvatskoj; obe zemlje su veći deo dodatne tražnje pokrile povećanjem domaće termo proizvodnje umesto većim oslanjanjem na prekogranične isporuke.

Kretanja na drugim tržištima: Grčka više uvozi, Rumunija i Mađarska pojačavaju oslanjanje na nabavke iz inostranstva

Na drugim tržištima zabeleženi su drugačiji obrasci. Grčka je povećala neto uvoz za 54,0% na 254 GWh. Rumunija i Mađarska su se više oslanjale na uvoz: neto uvoz porastao je za 150,9% u Rumuniji i za 60,7% u Mađarskoj.

Srbija je tokom nedelje prešla iz pozicije neto izvoznika u marginalnog neto uvoznika. Bugarska je zadržala ulogu značajnog regionalnog izvoznika, dok je Turska nastavila da ostvaruje stabilne izvozne tokove električne energije.

Zašto to znači više od jedne brojke: region nije jedinstveno tržište

Različiti obrasci trgovine pokazuju da se jugoistočna Evropa ne može posmatrati kao jedinstveno tržište koje se jednako oslanja na uvoz električne energije. Svaka zemlja ulazi u period toplotnog talasa sa različitim uslovima koji zavise od raspoloživosti kapaciteta za proizvodnju, obima proizvodnje iz obnovljivih izvora, hidroloških okolnosti i cenovnih razlika između tržišta.

Dok su neka tržišta dodatnu potražnju pokrivala većom domaćom termo proizvodnjom, druga su se više oslanjala na import. Pojedine zemlje su istovremeno zadržale izvozne pozicije zahvaljujući povoljnijoj strukturi svojih proizvodnih kapaciteta.

Posledice za trgovce i planiranje sistema: vrednost interkonekcija zavisi od viška kapaciteta

Za trgovce električnom energijom promenjena dinamika stvara složenije uslove za prekogranične transakcije. Visoke cene u Mađarskoj i Rumuniji uz relativno niže cene u Bugarskoj i Grčkoj, kontinuirana potreba Italije za uvozom i promena pozicije Srbije uticali su na regionalne strategije trgovanja.

Ipak, vrednost ovih prilika zavisi od raspoloživih prekograničnih kapaciteta, zagušenja mreže, planiranih tokova električne energije i kretanja cena po satima—faktori koje nedeljni proseci ne mogu potpuno da prikažu.

Sa stanovišta planiranja elektroenergetskog sistema pad regionalne prekogranične trgovine tokom perioda naglog rasta potražnje naglašava značaj domaće fleksibilnosti i dispečabilnih kapaciteta. Kada toplotni talasi istovremeno zahvate više zemalja, prekogranični import ne može uvijek da nadoknadi široko rasprostranjene pritiske na snabdevanje; interkonekcije ostaju ključne za sigurnost sistema, ali njihova efikasnost zavisi od toga postoji li negde u regionu raspoloživ višak proizvodnje.

26. nedelja pokazala je da je elektroenergetsko tržište jugoistočne Evrope snažno povezano—ali da prekogranična trgovina ne može zameniti potrebu za pouzdanim domaćim kapacitetima, fleksibilnošću i otpornošću sistema tokom vršnih opterećenja.

Virtu.Energy