Grčka i Bugarska: kako solarna proizvodnja privremeno spušta cene na SEE day-ahead tržištu

Dok su cene električne energije porasle u Italiji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i Srbiji, Grčka i Bugarska su u nedelji 25 ispričale drugačiju priču na tržištu za dan unapred (day-ahead). Njihov pad cena pokazuje kako se regionalna cenovna slika može privremeno preoblikovati kada se snažna dnevna proizvodnja iz obnovljivih izvora poklopi sa domaćom potrošnjom i mogućnostima izvoza.

Pad cena u Grčkoj i Bugarskoj uz jaču solarnu proizvodnju

Grčko day-ahead tržište je u proseku iznosilo oko 85,50 €/MWh, što predstavlja pad od više od 6% na nedeljnom nivou. Bugarska je imala prosečnu cenu od oko 87,58 €/MWh, takođe uz pad veći od 6%. U oba slučaja cene su bile ispod nivoa zabeleženih u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Italiji.

Prema opisu kretanja, glavni pokretači bili su jača proizvodnja iz obnovljivih izvora—posebno iz solarnih elektrana—kao i dovoljni izvozni kapaciteti koji su omogućili aktivnije uključivanje oba sistema u balansiranje regionalnih tokova električne energije. Drugim rečima, kada solarna proizvodnja pojača ponudu u pravom trenutku i kada postoji prostor za izvoz viška, pritisak na veleprodajne cene može da popusti.

Grčka kao niže-cenovno izvozno tržište

U Grčkoj je povećanje varijabilnih obnovljivih izvora pomoglo da se ojača neto izvozna pozicija zemlje. I proizvodnja iz vetroelektrana i iz solarnih elektrana porasla je tokom posmatrane nedelje. Iako je došlo i do rasta proizvodnje iz gasnih elektrana, dodatna energija iz obnovljivih izvora sprečila je veći rast veleprodajnih cena.

Zbog toga je Grčka funkcionisala kao konkurentno, niže cenovno izvozno tržište—umesto da bude pod uticajem višeg cenovnog režima koji se vezuje za Italiju.

Bugarska: cene padaju uprkos naglom rastu potražnje

Performanse Bugarske bile su posebno istaknute jer su cene pale uprkos naglom rastu domaće potrošnje električne energije. Snažna proizvodnja iz solarnih elektrana, uz veću izvoznu dostupnost, više nego što je kompenzovala dodatnu potrošnju. Bugarska je značajno povećala izvoz tokom nedelje, čime je učvrstila svoju poziciju jednog od ključnih “swing” tržišta u Jugoistočnoj Evropi.

Kako tekst navodi, kada je domaća proizvodnja snažna, Bugarska može ublažiti cenovne pritiske u susednim zemljama. Međutim, isti mehanizam ima ograničenje: kada se proizvodnja smanji ili potražnja poraste, tržište se brzo vraća na cenovnu dinamiku Rumunije, Srbije i Grčke.

Solar menja strukturu cena—ali ne uklanja volatilnost

Šira poruka posmatranog perioda je da solarna energija fundamentalno menja strukturu SEE tržišta električne energije, ali ne uklanja volatilnost. Solarna proizvodnja može značajno da smanji cene tokom dnevnih sati—posebno u Grčkoj i Bugarskoj gde instalisani kapaciteti i nivo solarne iradijacije nastavljaju da rastu—ali efekat nije ravnomeran tokom dana.

Najveći “price pressure relief” dolazi u podnevnim satima kada solar najviše potiskuje cene. U večernjim satima formiraju se visoki cenovni skokovi zbog pada proizvodnje i prisutne potražnje.

Implikacije za investitore: sofisticiranije pretpostavke o prihodima

Za investitore signal je jasan: projekti solarnih elektrana ostaju atraktivni, ali procene prihoda moraju biti zasnovane na znatno sofisticiranijim tržišnim pretpostavkama. Tekst naglašava da investitori, finansijeri i kreditne institucije treba detaljno da analiziraju capture cene (koliko realno zahvataju proizvođači), rizik od redukcije proizvodnje (curtailment), troškove balansiranja i prednosti kombinovanja solarne energije sa sistemima za skladištenje (baterijama).

Posebno upozorenje odnosi se na razliku između godišnjih prosečnih cena i stvarnog profila proizvodnje: projekat koji izgleda profitabilno na osnovu godišnjeg proseka može ostvariti niže prihode ako je veliki deo generacije koncentrisan u periodima niskih dnevnih cena.

Trgovci vide premeštanje moći ka obnovljivim čvorištima

Za trgovce električnom energijom Grčka i Bugarska se sve više transformišu iz perifernih u ključna obnovljiva energetska čvorišta. Njihova proizvodnja sve više utiče na formiranje regionalnih cena, prekogranične tokove električne energije i intradnevne trgovinske prilike.

Nedelja 25 pokazala je da snažna proizvodnja iz obnovljivih izvora može privremeno izdvojiti delove Jugoistočne Evrope iz višeg regionalnog cenovnog režima. Istovremeno potvrđena je “tržišna realnost”: kako penetracija solarne energije raste, fleksibilnost sistema—uključujući skladištenje energije i upravljanje intradnevnom volatilnošću—postaje među najvrednijim resursima u evoluirajućem SEE elektroenergetskom tržištu.