Hidroenergija kao najveći izvor rizika u SEE: šta 25. nedelja govori za Srbiju, Rumuniju, Hrvatsku i Grčku

U jugoistočnoj Evropi hidroenergija se sve češće pokazuje kao najpotcenjeniji izvor tržišnog rizika. Podaci za 25. nedelju jasno pokazuju mehanizam: kada dostupnost hidro proizvodnje oslabi, sistem gubi kontrolabilnu fleksibilnost koju solarna energija ne može da nadoknadi, pa tržište brže poseže za skupljim alternativama.

Prema SEE analizi elektroenergetskog tržišta, regionalna proizvodnja iz hidroelektrana smanjena je za 4,7%, na 3,57 TWh. Taj pad doprineo je većem angažovanju termoelektrana i rastu cena električne energije širom regiona. Iako je solarna proizvodnja porasla, slabost hidroenergije ostaje ključni faktor jer hidro predstavlja sredstvo za regulisanje opterećenja, balansiranje sistema i obezbeđivanje večernje isporuke.

Zašto indikator mora biti „hidro-senzitivan“

Hidro-senzitivni indikator trebalo bi da bude usmeren na Srbiju, Rumuniju, Hrvatsku i Grčku. Italija se pritom tretira kao referentno tržište sa premium cenama. Razlog je praktičan: ovi sistemi ne zavise od hidroenergije samo kao izvora energije, već i kao ključnog elementa za upravljanje opterećenjem i balansiranje. Kada raspoloživost hidroenergije opadne, povećava se oslanjanje na gas i ugalj, zatim na uvoz i na skuplje balansne kapacitete.

Srbija: snažan skok hidro proizvodnje ublažio pritisak

Srbija se u analizi navodi kao pozitivan primer. Proizvodnja iz hidroelektrana porasla je za 42,9% u 25. nedelji, što je omogućilo prelazak iz neto uvoznika u umerenog neto izvoznika električne energije. Ipak, SEEPEX je uprkos tome porastao za 9,6%, što sugeriše da jaka domaća hidro situacija može smanjiti fizički pritisak na sistem, ali ne može potpuno da prekine vezu sa regionalnim cenovnim signalima.

Rumunija: pad hidro fleksibilnosti i skok cena

Rumunija predstavlja suprotan slučaj. Proizvodnja hidroenergije pala je za 9,8%, čime je oslabljen jedan od ključnih mehanizama fleksibilnosti sistema. U analizi se navodi da je Rumunija imala prosečnu cenu od 104,84 €/MWh, a zatim se pojavila kao najskuplje SEE tržište na forward day-ahead mapi za 24. jun sa cenom od 202,95 €/MWh. Zbog te kombinacije slabije dostupnosti i cenovnog efekta tokom leta, osetljivost rumunske hidroenergije ističe se kao jedan od najvažnijih indikatora.

Grčka i Hrvatska: različiti kanali kompenzacije

Grčka i Hrvatska zahtevaju odvojenu analizu jer ne reaguju jednako na promene u hidro bilansu. Grčka može delimično da kompenzuje slabiju hidro proizvodnju kroz solarnu energiju, vetar i gasne elektrane. Hrvatska je više izložena uvozu i cenama duž Jadranskog koridora.

Zbog toga se zaključuje da hidro-indikator ne sme tretirati sve sisteme jednako: nivo akumulacija, dotoci (priliv vode), mogućnost pumpanja (pump storage), uvozna zavisnost i sezonalnost potrošnje značajno menjaju način na koji pad ili rast hidro dostupnosti prelazi u cenovne efekte.

Hidroenergija više nije samo „pozadinski“ izvor proizvodnje. U SEE regionu ona je postala ključni tržišni faktor fleksibilnosti koji oblikuje cene, tokove energije i strukturu sistema—što investitorima daje jasniji signal gde rizik nastaje kada prirodni uslovi ili operativna raspoloživost krenu nizbrdo.