Ko zapravo upravlja elektroenergetskim sistemom Jugoistočne Evrope: od komunalnih giganata do berzi i finansija

Jugoistočna Evropa nema jedinstvenog “kontrolora” elektroenergetskog sistema. Umesto toga, region se kreće kroz promenljivu raspodelu uticaja između postojećih energetskih kompanija, berzi električne energije, operatora prenosnog sistema, privatnih developera obnovljivih izvora, trgovinskih firmi, finansijskih institucija i regulatora povezanih sa EU.

Dominacija komunalnih i nekada državnih igrača—ali pod pritiskom

Strukturno gledano, postojeći igrači i dalje imaju snažnu poziciju. Državna i nekada dominantno državna preduzeća kontrolišu veliki deo proizvodnje električne energije, maloprodaje, hidroenergetskih kapaciteta, termoelektrana i dugoročnih odnosa sa kupcima. U tom smislu ističu se kompanije kao što su PPC u Grčkoj, Hidroelectrica u Rumuniji, BEH i NEK u Bugarskoj, HEP u Hrvatskoj, GEN i HSE u Sloveniji, MVM u Mađarskoj, EPS u Srbiji, EPCG u Crnoj Gori, KESH u Albaniji i ESM u Severnoj Makedoniji.

Ipak, njihova pozicija se sve više dovodi u pitanje zbog liberalizacije tržišta i prekogranične integracije. To znači da kontrola nad fizičkim sistemom više ne garantuje automatski kontrolu nad cenama ili tokovima vrednosti.

Berze postaju centralne za cenu i povezivanje tržišta

Najvidljivija promena je rast značaja organizovanih tržišta električne energije. Berze postaju ključne za formiranje cena, transparentnost trgovanja i regionalno povezivanje. ADEX—nastao integracijom BSP SouthPool-a, SEEPEX-a i HUPX-a—predstavlja se kao prva regionalna berza električne energije za Centralnu i Jugoistočnu Evropu sa organizovanim day-ahead i intraday tržištima. Time se odražava širi trend prelaska sa bilateralnih ugovora na algoritamsko poravnanje cena.

Pored ADEX-a, nacionalne berze nastavljaju da definišu lokalne cenovne signale: HEnEx u Grčkoj, IBEX u Bugarskoj, OPCOM u Rumuniji, CROPEX u Hrvatskoj, BSP SouthPool u Sloveniji i HUPX u Mađarskoj. Ove platforme nisu samo mesta trgovanja; one su tačke integracije između nacionalnih sistema i EU mehanizama market coupling-a.

Zapadni Balkan gradi kratkoročne cenovne signale—ali tempo nije isti

Na Zapadnom Balkanu razvoj berzi je novijeg datuma, ali dobija na značaju kroz transparentno formiranje kratkoročnih cena. U Srbiji je SEEPEX; u Albaniji i na Kosovu ALPEX; u Severnoj Makedoniji MEMO; a u Crnoj Gori MEPX.

Prema CBAM analizi Energetske zajednice za Q1 2026., aktivnost berzi je neujednačena: ALPEX, MEPX i MEMO beleže rast dok SEEPEX beleži pad. Razlozi se navode kao razlike u hidro likvidnosti, tržišnoj strukturi i tranzitnim tokovima.

TSO odluke direktno prelivaju razliku između “jeftine” i “skupe” energije

Operatori prenosnog sistema (TSO) predstavljaju još jedan nivo uticaja. U regionu gde zagušenja često određuju cenovne razlike, TSOs nisu pasivni infrastrukturalni akteri već aktivni oblikovači tržišta. Njihove odluke o alokaciji kapaciteta, dostupnosti interkonektora, koordinaciji zastoja i limitima prekograničnih tokova utiču na to da li energija iz nižecenovnih zona može da stigne do tržišta sa višim cenama.

Trgovci dobijaju na značaju kako raste volatilnost

Kako raste volatilnost—posebno u okruženju definisanom 15-minutnim cenama—vrednost se sve više stvara kroz preciznost prognoza proizvodnje iz obnovljivih izvora. Intraday optimizacija postaje važna jednako kao strategije balansiranja i prekogranično pozicioniranje. U takvim uslovima tradicionalne godišnje ili mesečne strategije trgovanja više nisu dovoljne; algoritamski sistemi, automatizovane platforme za trgovinu i analiza podataka u realnom vremenu postaju ključni alati.

Privatni developeri uvode kapital—ali zavise od mreže i ugovora

Privatni developeri obnovljivih izvora jačaju širom regiona jer donose kapital, portfolije projekata i međunarodne standarde realizacije u tržišta koja su ranije bila dominirana državnim kompanijama. Međutim, njihov uspeh sve više zavisi od priključenja na mrežu (i brzine procesa), rizika od redukcije proizvodnje te dostupnosti dugoročnih ugovora o otkupu (PPA).

Najkonkurentniji developeri integrišu skladištenje energije, balansno učešće i strukturirano finansiranje kako bi smanjili izloženost volatilnosti.

Finansijske institucije odlučuju šta se gradi

Finansijske institucije zatvaraju krug nove strukture moći time što određuju koji projekti će dobiti sredstva za izgradnju. Razvojne banke poput EBRD-a i EIB-a zajedno sa komercijalnim bankama rade zajedno sa investitorima u zelene obveznice i tržištima kapitala.

Kao primer navodi se EBRD-ov paket od 175 miliona evra za regionalnu obnovljivu ekspanziju PPC-a—pokazatelj da finansiranje može da podrži prekogranične investicione strategije i sistemsku transformaciju umesto da ostane ograničeno na pojedinačne projekte.

Sistem bez jednog gospodara: vrednost se stvara tamo gde se ukrštaju pravila igre

Elektroenergetski sistem Jugoistočne Evrope više nije oblikovan jednom dominantnom silom. On nastaje kao rezultat stalne interakcije komunalnih preduzeća (kao nosilaca fizičkog sistema), tržišta (kao mehanizma formiranja cena), operatora prenosnog sistema (kao upravljača zagušenjima) i kapitala (kao uslovom realizacije). Uticaj je raspodeljen, uslovljen i sve konkurentniji—pa uspeh zavisi ne samo od posedovanja proizvodnih kapaciteta već od razumevanja kako svi delovi sistema funkcionišu zajedno i gde se vrednost zapravo stvara ili gubi.