CBAM počinje da preoblikuje trgovinu električnom energijom na Zapadnom Balkanu, ali ne vraća region na staru šemu

Drugi kvartal 2026. doneo je delimično smirivanje tržišnih turbulencija koje su usledile nakon početka definitivne faze Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), ali Zapadni Balkan nije ponovo uspostavio prethodnu strukturu trgovanja. Cenovni rasponi su se suzili, korelacije sa referentnim tržištima EU su se oporavile i region se vratio u svoju uobičajenu sezonsku poziciju neto uvoznika — ipak, komercijalna razmena sa EU ostala je ispod prošlogodišnjeg nivoa.

Prekogranična trgovina slabija uprkos skoro punoj dodeli kapaciteta

Procena Sekretarijata Energetske zajednice za drugi kvartal obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, kao i susedna tržišta u Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji i Rumuniji. Analiza pokriva proizvodnju električne energije, cene na tržištu dan-unapred, prekogranične razlike u cenama, vrednosti aukcija za dodelu prenosnih kapaciteta, likvidnost berzi električne energije i planirane i fizičke tokove.

Upozorenje je da su nalazi preliminarni: CBAM je počeo da se primenjuje istovremeno sa izuzetno povoljnim hidrološkim uslovima, pa je teško razdvojiti efekte povezane sa ugljenikom od sezonskih faktora.

Ključna promena u kvartalu bila je povratak regiona sa izuzetne neto izvozne pozicije od oko 1.247 GWh u prvom kvartalu na neto uvoz približno 1.048 GWh. To je blisko uobičajenom sezonskom bilansu zabeleženom godinu dana ranije. Ipak, struktura razmene pokazuje slabost: uvoz iz EU smanjen je za 14% međugodišnje na 4.271 GWh, dok je izvoz pao za 16% na 3.223 GWh.

Ukupna planirana trgovina preko granica između Zapadnog Balkana i EU smanjena je sa 8.828 GWh na 7.494 GWh (oko 15%), a pad do kraja prve polovine godine dostigao je 19%. Važno je da do pada došlo uprkos gotovo potpunoj dodeli ponuđenih prenosnih kapaciteta na glavnim izvoznim koridorima: trgovci su kupovali kapacitete, ali su preko njih planirali manji obim prenosa električne energije.

Ta razlika upućuje da problem nije samo fizičko ograničenje mreže ili dostupnost prava na prenos. Ona ukazuje na neizvesnost oko troškova ugljenika i načina na koji se oni ugrađuju kroz ugovore o otkupu električne energije (PPA), mogućnost korišćenja stvarnih emisionih vrednosti i očekivane regulatorne izmene.

Domaće berze postaju likvidnije; trgovina se premešta unutar regiona

Istovremeno, poboljšana likvidnost domaćih berzi pokazuje da aktivnost nije nestajala — već se preusmeravala ka unutrašnjem tržištu. Obim trgovanja na tržištu dan-unapred preko četiri berze električne energije na Zapadnom Balkanu povećan je za 19% na 2,70 TWh: ALPEX +52%, MEPX +49%, MEMO +31%, dok je SEEPEX porastao za 7%.

Drugim rečima, integracija sa EU nije jačala istom brzinom kao domaća razmena. Trgovanje se sve više oslanjalo na lokalne platforme uz manji komercijalni prenos preko granice prema EU.

Novi geografski obrazac: Srbija kao čvorište i jača uloga Grčke

Promenio se i geografski obrazac planirane trgovine. Planirani izvoz Srbije u Mađarsku povećan je za 111%, a unutar Zapadnog Balkana tokovi su sve više išli ka severu preko Srbije. Grčka je postala snažniji izvoznik prema Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Albaniji — uz podršku rastuće proizvodnje iz solarne energije i energije vetra.

Izvoz Crne Gore u Italiju se oporavio, dok su pojedini tradicionalni tranzitni koridori preko Severne Makedonije, Bugarske i Hrvatske ostali slabi.

Zašto CBAM postaje ekonomski faktor održivosti koridora

Iako CBAM nije jedini razlog ovih kretanja, sve više postaje deo ekonomskih parametara koji određuju koji koridori ostaju komercijalno održivi. Nacionalni podrazumevani emisioni faktori stvaraju troškovni pritisak za elektroenergetske sisteme sa višim emisijama ugljenika. Nasuprot tome, nulti faktor Albanije omogućava očuvanje konkurentnosti čak i uz znatno uži cenovni jaz između alternativa.

Zbog toga trgovci sve češće procenjuju ne samo vidljivu razliku cena na tržištu dan-unapred već i ukupnu izloženost troškovima emisija ugljenika: kako izgleda isporuka po satima, kakva je sledljivost fizičkih PPA ugovora i koliko prostora postoji za regulatorne promene.

Početak segmentiranijeg regionalnog tržišta

Prva polovina 2026. tako označava početak segmentiranijeg regionalnog tržišta električne energije: domaće berze postaju likvidnije dok prekogranična integracija sa EU slabi u komercijalnom smislu. Srbija dobija sve veći značaj kao severno trgovačko i tranzitno čvorište, Grčka jača poziciju regionalnog centra za snabdevanje, a proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora sve više vide da pristup cenama na tržištu EU zavisi podjednako od verifikacije i ugovorne strukture kao i od fizičke proizvodnje električne energije.