Vertikalni gasni koridor prelazi iz hitne mere u trajnu regionalnu infrastrukturu

Vertikalni gasni koridor sve više izlazi iz okvira hitnog odgovora na poremećaje u tranzitu ruskog gasa i pretvara se u trajnu sever–jug energetsku infrastrukturu. Inicijativa sada povezuje operatore transportnih sistema iz devet zemalja: Grčke, Bugarske, Rumunije, Moldavije, Ukrajine, Severne Makedonije, Srbije, Mađarske i Slovačke.

Od zamene izvora do fleksibilnijeg sistema

Širenje koridora prati širu promenu gasne strategije jugoistočne Evrope. Umesto oslanjanja isključivo na zamenu poremećenih izvora snabdevanja, zemlje regiona rade na stvaranju fleksibilnijeg sistema koji može da preusmerava gas između LNG terminala, skladišta i nacionalnih tržišta. Dugoročni cilj je jačanje sigurnosti snabdevanja, unapređenje tržišne povezanosti i smanjenje zavisnosti od pojedinačnih dobavljača.

Rastuća neizvesnost na evropskom tržištu gasa

Razvoj koridora dolazi u periodu povećane neizvesnosti na evropskim gasnim tržištima. Popunjenost skladišta gasa u EU iznosila je 54% 19. jula, naspram 64,8% godinu dana ranije. Radne zalihe su bile približno 59 milijardi kubnih metara—oko 11 milijardi kubnih metara manje nego tokom istog perioda 2025. godine.

Dodatni pritisak dolazi iz tržišne strukture: kada su kratkoročne cene bile više od zimskih ugovora, ekonomski podsticaj za ubrizgavanje gasa u skladišta je oslabljen. To ostavlja vlade i energetske kompanije pred izborom između obezbeđivanja dodatnih količina po višim cenama ili prihvatanja većeg rizika pred zimsku grejnu sezonu.

Cene i regionalna razlika u troškovima

Gasna tržišta jugoistočne Evrope već odražavaju zategnutije uslove. Prosečne CEGH cene dostigle su 60,65 evra/MWh u drugoj polovini jula, dok su grčke cene bile prosečno 48,61 evro/MWh. Srbija je navela da su evropske cene gasa od aprila porasle za gotovo 30%, na oko 65 evra/MWh—uz napomenu da su regulisane cene za domaćinstva ostale nepromenjene i da se zemlja i dalje oslanja na ugovor sa Rusijom indeksiran prema ceni nafte.

Infrastruktura se širi, ali vrednost zavisi od upotrebe

Na infrastrukturnom nivou diverzifikacija napreduje širom regiona. Očekuje se da će LNG terminal Krk u Hrvatskoj povećati godišnji kapacitet za približno 1 milijardu kubnih metara u 2027. godini. Hrvatska i Mađarska rade na povećanju prekograničnih transportnih kapaciteta, dok partneri unutar Vertikalnog gasnog koridora procenjuju tehničke i regulatorne uslove za snažnije povezivanje sa Srbijom i Severnom Makedonijom.

Srbija istovremeno sprovodi više mera za jačanje sigurnosti snabdevanja: planirana je gasna interkonekcija sa Rumunijom i povećanje skladišnih kapaciteta kroz zakup prostora u Mađarskoj. Skladište Banatski Dvor bilo je popunjeno oko 93%, sa približno 482 miliona kubnih metara gasa; kroz buduća unapređenja očekuje se rast kapaciteta povlačenja na 12 miliona kubnih metara dnevno.

Ipak, uspeh koridora neće zavisiti samo od fizičke izgradnje. Novi gasovodi mogu postati skupa sredstva za energetsku sigurnost ako dugoročne rezerve kapaciteta ostanu nedovoljne. Dodatno, ograničeni kapaciteti za povratni tok gasa, složeni tarifni sistemi ili neusaglašeni modeli zakupa mogu umanjiti praktičnu vrednost novih veza.

Komercijalna integracija kao ključ

Zato komercijalni uspeh koridora zavisi od dublje regionalne integracije tržišta: usklađenih aukcija kapaciteta, transparentnog upravljanja zagušenjima, konkurentnih prekograničnih tarifa i ravnopravnog pristupa LNG infrastrukturi i skladištima.

Diverzifikacija kao prioritet: primer Bosne i Hercegovine

Za Bosnu i Hercegovinu diverzifikacija ostaje posebno hitan prioritet. Gazprom Export povećao je cenu gasa koju Energoinvest plaća za isporuke u trećem kvartalu za 14,42%, na približno 0,50 evra po kubnom metru. Republika Srpska izdvojila je 48,5 miliona evra za gasovod Šepak–Novi Grad; istovremeno se nastavljaju razgovori o južnim interkonekcijama i mogućoj ulozi LNG snabdevanja preko Hrvatske.

Investicije moraju pratiti tranziciju potražnje

Iako svaki projekat diverzifikacije nosi političke, finansijske i regulatorne izazove, nastavak oslanjanja na jednog dobavljača ostavlja potrošače i industriju izloženim spoljnim cenovnim odlukama i rizicima snabdevanja.

Prirodni gas će ostati važan deo energetskog sistema jugoistočne Evrope kako se proizvodnja iz uglja bude smanjivala i kako se obnovljivi izvori budu širili. Međutim, buduće investicije u infrastrukturu moraju uzeti u obzir dugoročne promene potražnje za gasom, strože regulative u oblasti emisija metana i mogućnost prilagođavanja pojedinih objekata za vodonik i obnovljive gasove.

Najvredniji projekti biće oni koji istovremeno unapređuju sigurnost snabdevanja danas i zadržavaju fleksibilnost energetskog sistema sa nižim emisijama ugljenika. Dugoročni uspeh Vertikalnog gasnog koridora zato neće zavisiti samo od povezivanja gasovoda—već od stvaranja istinski integrisanog regionalnog tržišta gasa koje može da podrži širu energetsku tranziciju jugoistočne Evrope.