EU preusmerava ETS reformu: manje zaštite od troškova ugljenika, više dokaza o industrijskoj dekarbonizaciji

Predložena reforma tržišta ugljenika u EU ne treba se tumačiti kao povlačenje iz klimatske politike, već kao pokušaj da se promeni način na koji se industrijska tranzicija finansira i meri. Brisel istovremeno razmatra sporije smanjenje ponude ETS dozvola posle 2030. godine i produženje besplatnih alokacija za energetski intenzivne sektore, dok se ključni fokus pomera sa pukog ublažavanja troškova ugljenika ka dokazima o stvarnoj dekarbonizaciji.

Usporavanje ETS-a posle 2030. i produženje besplatnih dozvola

U okviru koji je u razmatranju, faktor linearnog smanjenja u ETS sistemu bio bi postepeno spušten sa sadašnjih 4,3% na oko 3,7% godišnje u periodu od 2031. do 2035. godine, pre nego što bi od 2036. godine pao na 1,7%. Besplatne emisijske dozvole za sektore poput čelika i cementa ostale bi dostupne do 2038. godine, što predstavlja produženje podrške od četiri godine u odnosu na ranije planove.

Odlaganje CBAM-a uz strože uslove za korisnike besplatnih dozvola

Kompletna tranzicija CBAM mehanizma takođe bi bila odložena do 2038. godine, čime se kompanijama daje dodatno vreme za prilagođavanje režimu prekograničnog oporezivanja ugljenika. Ipak, reforma uvodi pooštrene uslove za kompanije koje koriste besplatne dozvole.

Prema predloženom modelu, kompanije koje ulažu u projekte dekarbonizacije unutar EU dobijale bi 80% besplatne alokacije unapred. Preostalih 20% zavisilo bi od uspešnog završetka investicija i dokaza da su mere za smanjenje emisija sprovedene.

Sa zaštite od troškova na podršku zasnovanu na rezultatima

Za energetski intenzivne industrije suštinska promena je prelazak sa tradicionalne zaštite od troškova ugljenika na sistem zasnovan na rezultatima ulaganja i dokazanoj transformaciji. Besplatne dozvole bi sve više trebalo da deluju kao potpora industrijskoj modernizaciji, a manje kao trajna barijera protiv međunarodne konkurencije.

Proizvođači čelika, cementa, đubriva, rafinerije i druga obuhvaćena postrojenja morali bi da dostave detaljne tehničke planove, obezbeđeno finansiranje, napredak u realizaciji projekata i merljivo smanjenje emisija kako bi zadržali ekonomsku vrednost podrške.

Preusmeravanje prihoda ETS-a ka dekarbonizaciji

Reforma predviđa i da najmanje 50% prihoda od aukcija ETS dozvola bude usmereno ka projektima dekarbonizacije u obuhvaćenim sektorima. Od početka primene sistema tržište ugljenika je generisalo približno 260 milijardi evra (od 2013. godine), a veći deo tih sredstava mogao bi da pomogne u rešavanju jednog od najvećih izazova evropske tranzicije.

Iako je rast cene emisija povećao troškove zagađenja ugljenikom, mnoge industrijske kompanije nisu uspjele dovoljno brzo da finansiraju i primene zamenske tehnologije. U tom kontekstu usmeravanje ETS prihoda ka investicijama trebalo bi da ojača vezu između određivanja cene ugljenika i stvarnog smanjenja emisija.

Povezivanje reforme sa elektrifikacijom: mreža postaje deo konkurentnosti

Predložene promene tesno su povezane s Akcionim planom Evropske komisije za elektrifikaciju, koji ima cilj da poveća ulogu električne energije u evropskoj privredi. Električna energija trenutno čini oko 23% finalne potrošnje energije u EU, dok približno 70% proizvodnje dolazi iz domaćih niskougljeničnih izvora.

Cilj Brisela je da udio električne energije u finalnoj potrošnji dostigne oko 46% do 2040. godine. Procena je da ubrzana elektrifikacija može smanjiti troškove uvoza fosilnih goriva za Evropu za oko 260 milijardi evra godišnje.

Međutim, ostvarenje tog cilja zahteva više od dodatne izgradnje obnovljivih izvora energije: elektrifikacija industrijskih procesa, električna vozila, toplotne pumpe, elektrolizeri i data centri značajno povećavaju potražnju za električnom energijom i otvaraju nove izazove u upravljanju vršnim opterećenjima. Zbog toga razvoj elektroenergetskih mreža, skladištenje energije, sistemi upravljanja potrošnjom, pametna brojila i dugoročni ugovori o snabdevanju postaju ključni elementi industrijske konkurentnosti.

Regulatorni teret mora pratiti tranziciju

Predložena fleksibilnost u vezi s porezima na električnu energiju i mrežnim naknadama ukazuje na rastuće razumevanje da industrija ne može ostati konkurentna ako električna energija nosi veće regulatorno i fiskalno opterećenje od fosilnih goriva. Za kompanije koje gasne procese zamenjuju električnim alternativama struktura cena električne energije postaje jednako važna kao dostupnost niskougljenične proizvodnje.

Značaj za jugoistočnu Evropu: vreme nije isto što i obaveze

Reforma ima direktne implikacije za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Kompanije koje izvoze proizvode na tržište EU mogle bi dobiti dodatno vreme pre pune primene CBAM mehanizma, ali osnovni pravac evropske politike ostaje nepromenjen.

Očekuje se da će evropski kupci nastaviti da traže detaljnije podatke o emisijama po pojedinačnim postrojenjima, sledljivost u lancima snabdevanja i potvrđene dokaze o korišćenju niskougljenične električne energije. Odlaganje troškovnog uticaja ugljenika ne uklanja buduće obaveze usklađivanja.

Šta to znači za strategiju industrije

Za industrijske kompanije u jugoistočnoj Evropi najjača strategija verovatno će uključivati tri pravca: prvo povećanje energetske efikasnosti procesa radi kratkoročnog smanjenja emisija; drugo obezbeđivanje obnovljive ili niskougljenične električne energije kroz ugovore sa transparentnim sistemima merenja i verifikacije; treće pripremu većih tehnoloških projekata zamene postojećih procesa uz podršku EU programa, razvojnih banaka ili komercijalnog finansiranja.

Konačno gledano, reforma može ublažiti neposredan pritisak rastućih troškova ugljenika—ali istovremeno povećava značaj kredibilnih tehničkih rešenja, merljivih rezultata i transparentne verifikacije. Kompanije koje budu mogle da pokažu stvarni napredak u dekarbonizaciji trebalo bi da budu u boljoj poziciji od onih koje se oslanjaju samo na privremene olakšice bez jasnog investicionog plana.