Put ka tržišnom spajanju: Da li Zapadni Balkan može da uđe u evropsko tržište električne energije do 2028–2029?

Tržišno spajanje (market coupling) je jedan od najvažnijih nedovršenih poslova u elektroenergetskom sektoru Jugoistočne Evrope, ali njegov značaj se najjasnije vidi na mestu gde još nije postao svakodnevica. Dok su zemlje članice EU u regionu već uključene u mehanizme koji oblikuju cene, za veći deo Zapadnog Balkana to ostaje sledeći veliki korak ka evropskom tržištu električne energije.

Šta zapravo donosi tržišno spajanje

U teoriji je cilj jednostavan: povezati nacionalna tržišta za dan unapred (day-ahead) i intraday trgovinu kako bi električna energija mogla efikasnije da se kreće preko granica, a ograničeni prenosni kapaciteti da se raspodeljuju kroz tržišne mehanizme. U praksi, to traži pravno usklađivanje, spremnost berzi, koordinaciju TSO operatora (operatora prenosnog sistema), regulatorna odobrenja i integraciju algoritama uz operativno poverenje.

Model EU zasniva se na Single Day-Ahead Coupling (SDAC), koji ENTSO-E opisuje kao mehanizam koji stvara panevropsko tržište za dan unapred pomoću zajedničkog algoritma. Taj algoritam treba da omogući efikasnu alokaciju ograničenih prekograničnih kapaciteta uz uvažavanje mrežnih ograničenja. Intraday integracija se nadovezuje kroz Single Intraday Coupling (SIDC), namenjen kontinuiranoj prekograničnoj trgovini bliže vremenu isporuke.

Zašto je spajanje važno za Zapadni Balkan

Za Zapadni Balkan tržišno spajanje je važno iz tri razloga. Prvo, trebalo bi da unapredi formiranje cena (price discovery). Povezano tržište je obično transparentnije i likvidnije od fragmentisanog, što investitorima olakšava modelovanje prihoda, trgovcima preciznije procene zagušenja, a potrošačima efikasnije planiranje proizvodnje i potrošnje.

Drugo, očekuje se bolja upotreba interkonektora. Umesto oslanjanja na eksplicitne aukcije i bilateralno zakazivanje, povezani sistemi dodeljuju kapacitet zajedno sa trgovinom električnom energijom. To može smanjiti neefikasnosti i učiniti prekogranične tokove fleksibilnijim i bližim realnim tržišnim uslovima.

Treće, integracija tržišta sada je vezana i za CBAM mehanizam. Energetska zajednica navodi da je veza između integracije tržišta električne energije i CBAM-a relevantna jer EU okvir omogućava mogućnost vremenski ograničenog izuzeća za uvoz električne energije iz zemalja koje su tržišno povezane sa EU sistemom.

Gde se proces nalazi: Srbija kao prva ugovorna strana

Proces napreduje, ali ne brzo. U junu 2026. Energetska zajednica je izvestila da je Srbija prva ugovorna strana koja je prenela Electricity Integration Package. Time su ispunjeni uslovi za pristupanje unutrašnjem tržištu električne energije EU, ali ostaju provere Evropske komisije i dodatno usklađivanje pre konačne integracije.

Kada bi Zapadni Balkan mogao da bude uključen

Prema pogledu ADEX-a na tržišnu infrastrukturu, prvo spajanje između Zapadnog Balkana i EU moglo bi da se dogodi oko početka 2028. ili početka 2029. godine. Izjava dolazi od Anžea Predovnika, predsednika Upravnog odbora ADEX grupe i izvršnog direktora BSP SouthPool.

Ovaj vremenski okvir je ključan za očekivanja učesnika na tržištu: investitori i trgovci ne bi trebalo da planiraju punu integraciju već 2026. ili 2027. godine. Prelazni period će biti neujednačen—nekim tržištima će integracija teći brže, dok će druga sporije zavisiti od regulatorne i operativne spremnosti.

Nisu samo koristi: volatilnost može preći granice

Tržišno spajanje neće ukloniti volatilnost; u nekim slučajevima može čak preneti volatilnost EU tržišta direktnije u regione Zapadnog Balkana. Potrošači u zonama koje su trenutno jeftinije mogu videti jaču konvergenciju ka višim cenama iz susednih sistema. Sa druge strane, proizvođači mogu dobiti pristup većem tržištu uz veću konkurenciju, dok trgovci mogu izgubiti deo mogućnosti arbitraže—ali zauzvrat dobiti likvidnije kratkoročno trgovanje.

Šta mora da se pripremi pre punog ulaska

Zato strateško pitanje nije svodi li se spajanje na „dobro” ili „loše”, već kako se svaki učesnik priprema za promenu režima trgovanja. Komunalna preduzeća moraju razviti trgovačke kapacitete; regulatorima su potrebna kredibilna pravila; TSO operatori moraju koordinisati kapacitete i upravljanje zagušenjima; berze treba da povećaju likvidnost; a investitori moraju razviti modele prihoda koji funkcionišu kako pre tako i posle spajanja.

Tržišno spajanje nije samo tehničko usklađivanje—ono predstavlja „kapiju” kroz koju Zapadni Balkan postaje deo evropske real-time elektroenergetske ekonomije.