VRE rast u Jugoistočnoj Evropi jača, ali lokalni tržišni pritisci ostaju: šta to znači za investitore

U 26. nedelji (22–28. jun 2026.) proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije (VRE) zabeležila je jasnu regionalnu putanju naviše širom Jugoistočne Evrope. Međutim, podaci ističu suštinski problem za tržišne učesnike: poboljšanje na nivou regiona ne mora da se prelije na tržišta koja su istovremeno bila pod najvećim cenovnim pritiskom.

Regionalni rast VRE, predvođen vetrom

Ukupna VRE proizvodnja porasla je za 11,7% na nedeljnom nivou, dostigavši 4,27 TWh. Gotovo sav rast došao je iz vetroelektrana: proizvodnja iz vetra povećana je za 32,4%, odnosno za dodatnih 457 GWh u regionalnom proizvodnom miksu. Nasuprot tome, solarna proizvodnja ostala je uglavnom stabilna, uz blagi pad od 0,4%.

Turska i Grčka guraju oporavak, dok druge zemlje odstupaju

Turska je bila najveći doprinos regionalnom rastu VRE proizvodnje zahvaljujući značajnom skoku vetra. Proizvodnja vetroelektrana u zemlji porasla je za 43,8%, što se odrazilo i na ukupnu VRE sliku: VRE proizvodnja u Turskoj porasla je za 36,9% u odnosu na prethodnu nedelju.

Grčka je takođe zabeležila snažan oporavak proizvodnje iz vetra, sa rastom od 57,5%. Taj skok više nego je nadoknadio pad solarne proizvodnje od 5,6%. U drugim delovima regiona slika je bila drugačija: Mađarska i Bugarska imale su veću podršku od povećane solarne proizvodnje, dok je Rumunija tokom nedelje zadržala uglavnom stabilnu VRE proizvodnju.

Kada slabiji vetar pogodi najskuplja tržišta

Ipak, poboljšanje nije bilo ravnomerno raspoređeno po ključnim tržištima. Hrvatska je zabeležila pad VRE proizvodnje od 25,4%, prvenstveno zbog slabijih uslova za proizvodnju iz vetra. Italija je takođe imala nižu VRE proizvodnju: vetroelektrane su smanjile output za 10,1%, a solarne elektrane za 5,2%.

Ovi pomaci bili su posebno relevantni jer su Hrvatska i Italija tokom nedelje spadale među najskuplja tržišta električne energije u regionu—sa prosečnim cenama od 139,09 €/MWh u Hrvatskoj i 144,67 €/MWh u Italiji. Drugim rečima, rezultati sugerišu da snažna regionalna proizvodnja obnovljivih izvora ne mora automatski da ublaži lokalno zatezanje kada se upravo u područjima sa visokom potražnjom dogodi pad dostupnosti VRE.

Zašto regionalni prosek može prikriti lokalni rizik

Podaci ukazuju na jedan od ključnih izazova integracije obnovljivih izvora energije u Jugoistočnoj Evropi: regionalni proseci mogu prikriti lokalne rizike od nedostatka električne energije. Snažni vetrovi u Turskoj i Grčkoj ne donose nužno istu korist tržištima poput Hrvatske ili Italije ako se tamo istovremeno smanjuje dostupnost obnovljive energije—što može povećati oslanjanje na termoelektrane i/ili uvoz.

Za trgovce, elektroprivrede i velike potrošače to znači da prognoze VRE po državama i po satima postaju sve važnije. Sve veći deo tržišnih uslova određuje se time gde i kada je obnovljiva energija dostupna.

Vetar i sunce menjaju dinamiku cena kroz vreme

Promena odnosa između proizvodnje iz vetra i sunca dodatno utiče na tržišne performanse. Solarni kapacitet pruža značajnu podršku tokom dnevnih sati, ali ima ograničen uticaj na večernji vrh potrošnje—kada potražnja ostaje visoka nakon pada solarne proizvodnje. Vetroenergija može imati veću tržišnu vrednost tokom večernjih i noćnih sati zbog drugačijeg profila dostupnosti, ali njena promenljivost uvodi dodatne izazove za balansiranje sistema.

Rezultati Hrvatske u 26. nedelji ilustruju kako slabija dostupnost vetra može doprineti zatezanju tržišta čak i kada drugi obnovljivi izvori beleže poboljšanje.

Implikacije za investitore: vrednost zavisi od vremena i lokacije

Za investitore u obnovljive izvore ovi podaci potvrđuju da se vrednost projekta više ne može procenjivati samo kroz instalirani kapacitet. Tržišni prihodi sve više zavise od vremena proizvodnje, lokacije projekta, ograničenja mreže, troškova balansiranja i povezanosti sa periodima visoke tržišne vrednosti električne energije.

Vetropark koji proizvodi tokom večernjih sati visoke potražnje može ostvariti značajno veću tržišnu vrednost od solarnog projekta koji pretežno proizvodi tokom perioda nižih cena u podne. Istovremeno, hibridni projekti obnovljivih izvora sa baterijskim skladištenjem mogu obezbediti fleksibilnost i potencijalno povećati mogućnosti prihoda.

Zaključak: rast postoji, ali fleksibilnost ostaje ključ

26. nedelja pokazala je da obnovljivi izvori već imaju značajan uticaj na tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi—ali taj uticaj postaje sve složeniji kako raste varijabilnost po državama i satima. Ključni izazov više nije samo izgradnja novih kapaciteta; jednako važno je obezbediti da se proizvodnja iz obnovljivih izvora isporučuje u pravom trenutku i na pravim lokacijama kako bi se smanjio pritisak na sistem i zamenila fleksibilnost konvencionalnih izvora energije.

Virtu.Energy