Solarni šok u Jugoistočnoj Evropi: kako rast fotonaponskih elektrana prelama veleprodajne cene

Solarna energija više nije marginalna tehnologija na evropskim tržištima električne energije. U Jugoistočnoj Evropi taj pomak postaje posebno vidljiv kroz promenu obrasca formiranja veleprodajnih cena: podne donosi višak i pritisak nadole, dok večer otkriva manjak fleksibilnosti i potencijal za nagle poskupljenja.

EU prekretnica: sunce i vetar prvi put iznad fosila

Na nivou Evropske unije, 2025. godina označila je strukturnu prekretnicu. Prema podacima organizacije Ember, energija vetra i sunca zajedno proizvela je 30% električne energije u EU, prvi put nadmašivši fosilna goriva čiji je udeo iznosio 29%. Sama solarna energija obezbedila je 13% ukupne proizvodnje električne energije u EU i porasla za više od 20% na godišnjem nivou, četvrtu godinu zaredom.

„Pačija kriva“ na jugu Evrope: podnevni pad, večernji skok

Za Jugoistočnu Evropu ovaj trend ima poseban značaj jer region kombinuje visok nivo sunčevog zračenja sa rastućom potražnjom za rashladnim uređajima tokom leta, sve većim portfeljem projekata obnovljivih izvora i još uvek ograničenim kapacitetima za skladištenje energije. U praksi, Grčka, Bugarska, Rumunija, Mađarska i Srbija već su izložene novom obrascu kretanja cena: veoma niskim ili čak negativnim cenama tokom sunčanih podnevnih sati, nakon čega slede znatno više cene u večernjim časovima.

To je klasičan problem poznat kao „pačija kriva“ (duck curve). Proizvodnja iz solarnih elektrana brzo raste tokom jutra i dostiže vrhunac oko podneva, kada sistem raspolaže velikom količinom električne energije sa veoma niskim graničnim troškovima proizvodnje—pa veleprodajne cene mogu značajno pasti. Sa zalaskom sunca proizvodnja opada; ako potražnja ostane visoka, a fleksibilni kapaciteti su ograničeni, cene mogu naglo rasti.

ACER: nedostatak fleksibilnosti i ograničenja prekograničnog prenosa pojačavaju letnje skokove

Takav obrazac je već vidljiv u regionu. ACER je identifikovala nedostatak fleksibilnih kapaciteta za zamenu solarne proizvodnje tokom večernjih sati kao jedan od ključnih uzroka letnjih cenovnih skokova u Jugoistočnoj Evropi tokom 2024. godine. Agencija je takođe navela da su ograničeni prekogranični prenosni kapaciteti otežavali uvoz jeftinije električne energije iz drugih regiona tokom perioda tržišnih poremećaja.

Zašto to menja ekonomiku solarnih projekata: prihod zavisi od sati proizvodnje

Promena obrasca cena ima direktan uticaj na ekonomiku solarnih projekata. Solarna elektrana ne ostvaruje prihod po prosečnoj godišnjoj baznoj ceni električne energije; ona zarađuje po cenama koje važe tokom sati kada proizvodi. Kako se broj solarnih kapaciteta povećava, projekti sve više konkurišu jedni drugima upravo u istim časovima proizvodnje—što vodi padu tzv. cene preuzimanja solarne energije (solar capture price).

Zbog toga „solarna kanibalizacija“ postaje centralno tržišno pitanje: prvi talas investicija može da koristi prednost visokih dnevnih cena, ali svaki naredni talas smanjuje vrednost istih dnevnih sati. Rezultat je paradoks—veći obim solarne energije doprinosi dekarbonizaciji i nižim cenama za potrošače tokom sunčanih perioda, ali istovremeno može da oslabi tržišnu isplativost samostalnih solarnih projekata.

Upozorenje sektora: negativne cene i curtailment pritiskaju poslovne modele

Udruženje SolarPower Europe upozorilo je da negativne cene i sve češća ograničenja proizvodnje (curtailment) ugrožavaju poslovne modele evropskog solarnog sektora. Prema njihovim navodima, EU je tokom 2025. godine instalirala 65,1 GW novih solarnih fotonaponskih kapaciteta—neznatno manje od 65,6 GW instaliranih tokom 2024. godine—što predstavlja prvi godišnji pad od 2016. godine.

Rast se nastavlja, ali modeli moraju da se prilagode

Iako razvoj nije završen—naprotiv—Jugoistočna Evropa će morati pažljivo da razmotri poruke iz sektora. Solar će ostati jedan od najbržih i najjeftinijih izvora nove proizvodnje električne energije, ali komercijalni modeli moraju da evoluiraju zajedno sa tržištem koje sve češće kažnjava višak bez fleksibilnosti.

Samostalni projekti koji su potpuno izloženi tržišnim cenama postaju rizičniji kako raste broj sati sa negativnim cenama. Bolju poziciju imaju sistemi sa baterijskim skladištima energije, projektima sa fleksibilnim ugovorima o otkupu ili korporativnim PPA ugovorima (kupovina električne energije), mehanizmima zaštite od curtailment-a ili mogućnostima optimizacije trgovanja na unutardnevnom tržištu. Industrijski potrošači koji mogu da pomere potrošnju ka podnevnim satima mogli bi dodatno da profitiraju od nižih dnevnih cena.

Mreža kao usko grlo: zarobljena proizvodnja razdvaja cene između delova tržišta

Pored finansijske strane projekta, postoji i mrežna dimenzija. Rast solarnih kapaciteta može biti brži od razvoja prenosne infrastrukture; kada su mrežni kapaciteti ograničeni, proizvodnja iz obnovljivih izvora može ostati „zarobljena“ u pojedinim područjima. To vodi do zagušenja mreže, ograničavanja proizvodnje i razdvajanja cena između različitih delova tržišta—problem koji je već izražen u regionu zbog interkonekcija i unutrašnjih mrežnih ograničenja.

Politička poruka: negativne cene nisu dokaz viška obnovljivih izvora

Poruka kreatorima politika jednako je važna: negativne cene ne treba tumačiti kao dokaz da je izgrađeno previše obnovljivih izvora energije. One pre ukazuju na to da sistem nema dovoljno fleksibilnosti da efikasno apsorbuje proizvodnju iz obnovljivih izvora. Rešenje nije usporavanje razvoja solara—već ulaganje u skladištenje energije, upravljanje potrošnjom, proširenje mrežnih kapaciteta i preciznije tržišne signale.

Solarna energija menja pravila igre na tržištima električne energije Jugoistočne Evrope: pobednici neće biti samo oni koji grade najveći broj megavata novih kapaciteta. Prednost će imati kompanije koje razumeju kada njihova električna energija ima najveću vrednost, kako se ta vrednost menja kroz dane sa viškom proizvodnje i kako mogu preneti tu vrednost ka periodima nestašice kapaciteta i viših cena.

Pripremljeno od strane virtu.energy