Jugoistočna Evropa preusmerava fokus sa nestašice struje na fleksibilnost sistema

Tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi ulaze u novu fazu: region više nije definisan isključivo posledicama energetske krize iz perioda 2021–2022, troškovima uvoznog gasa ili dostupnošću uglja. Ti faktori i dalje ostaju relevantni, ali se suština priče pomera ka jednom novom strukturnom pitanju — fleksibilnosti elektroenergetskog sistema.

Od “ima li struje” do “ima li struje kada treba”

Godinama je dominantno pitanje bilo da li region raspolaže dovoljnom količinom električne energije. Danas je mnogo važnije pitanje da li sistem može da obezbedi odgovarajuću vrstu električne energije u pravom trenutku. Upravo taj vremenski aspekt sve snažnije utiče na cene, investicione odluke i sigurnost snabdevanja.

Letnji skokovi 2024. kao signal strukturne ranjivosti

Najjasniji signal stigao je tokom letnjih cenovnih skokova 2024. godine. ACER je utvrdio da je većina tržišnih zona u Jugoistočnoj Evropi zabeležila značajan rast cena, naročito u večernjim satima, kada su cene u pojedinim slučajevima dostizale i 1.000 evra po megavat-satu (MWh). Ključna poruka ACER-a bila je da skokovi cena nisu bili samo posledica kretanja cena goriva — povezani su sa nedostatkom fleksibilnih kapaciteta koji bi mogli da zamene proizvodnju solarnih elektrana nakon zalaska sunca, kao i sa ograničenim prekograničnim kapacitetima za uvoz jeftinije električne energije iz drugih regiona.

Zašto prosečne bazne cene više ne govore celu sliku

Zaključak menja način na koji se tržište posmatra. Jugoistočna Evropa ima značajan potencijal za razvoj obnovljivih izvora, posebno solarne energije, kao i postojeće hidroelektrane, termoelektrane na ugalj i gasne elektrane koje pod određenim uslovima mogu da obezbede stabilno snabdevanje. Ipak, sistem se sve više suočava s raskorakom između dnevne proizvodnje iz obnovljivih izvora i večernje potrošnje.

Zbog toga prosečne bazne cene postaju manje pouzdan pokazatelj tržišnih kretanja: moguće je da tržište izgleda adekvatno snabdeveno na godišnjem nivou, a da istovremeno doživi ozbiljne cenovne poremećaje tokom nekoliko večernjih sati. Tržište može beležiti veoma niske ili čak negativne cene tokom podneva usled visokog nivoa proizvodnje iz solarnih elektrana, dok se samo nekoliko sati kasnije pojavljuju cene zbog nestašice kapaciteta.

Volatilnost ostaje — razlika između regiona traje

Dodatnu potvrdu daje razlika u cenama između Jugoistočne i Centralne Evrope. ACER navodi da, iako cene tokom 2025. godine nisu dostigle ekstremne nivoe iz leta 2024, razlika u cenama između Jugoistočne i Centralne Evrope opstaje tokom cele 2025. godine i početkom 2026. godine. To ukazuje da je regionalna volatilnost strukturna, a ne privremena.

Tri faktora koja hrane “krizu fleksibilnosti”

U tekstu se izdvajaju tri ključna faktora koja objašnjavaju tu strukturnu volatilnost.

Prvo: solarni kapaciteti rastu brže od fleksibilnosti sistema. Solar snižava cene tokom dnevnih sati, naročito oko podneva, ali ne rešava problem vršne potrošnje u večernjim satima. Bez baterijskih sistema za skladištenje energije, reverzibilnih hidroelektrana, fleksibilnih gasnih kapaciteta, upravljanja potrošnjom ili jačih interkonekcija, sistem može biti prezasićen tokom dana, a opterećen nakon zalaska sunca.

Drugo: ograničenja prenosne mreže postaju jednako važna kao i sama proizvodna struktura. Ako energija nižih troškova ne može stići kada je potrebna, dolazi do razdvajanja lokalnih cena. U tom kontekstu prekogranični kapaciteti, market coupling i ulaganja u prenosnu mrežu postaju ključna tržišna pitanja.

Treće: region nije ravnomerno integrisan. Države članice Evropske unije u Jugoistočnoj Evropi posluju u okviru jedinstvenog evropskog tržišta električne energije, dok tržišta Zapadnog Balkana još napreduju ka punoj integraciji; tržište Srbije se postepeno približava evropskoj praksi.

Dnevno trgovanje na 15 minuta: preciznije odražavanje realnosti

Prelazak Evropske unije na trgovanje na dnevnom tržištu u intervalima od 15 minuta stupio je na snagu 30. septembra 2025. godine kao deo šire transformacije tržišta. Evropska komisija navodi da prelazak sa obračuna po satu na obračun u intervalima od 15 minuta omogućava tržištu preciznije odražavanje očekivane proizvodnje i potrošnje — što je posebno važno tamo gde veliki udeli vetra i sunca povećavaju verovatnoću neravnoteža koje se mogu pojaviti u kraćim vremenskim intervalima nego što to tradicionalna satna tržišta registruju.

Nove investicione prioriteti: upravljiva energija umesto pukog rasta megavata

Zbog svega navedenog formira se nova hijerarhija vrednosti: sama proizvodnja ostaje važna, ali fleksibilna proizvodnja dobija veću ekonomsku težinu. Tekst naglašava da solar ostaje atraktivan resurs, ali da solar postaje još vredniji kada je praćen skladištenjem ili fleksibilnim ugovorima o otkupu; hidroenergija ostaje strateški značajna ali zavisi od hidroloških uslova; dok ekonomska održivost uglja slabi pod pritiskom troškova ugljenika i zagađenja.

Konačno, kapacitet prenosne mreže — nekada tretiran kao pozadinska infrastruktura — sve češće utiče direktno na formiranje cena.

Šta to znači za period 2026–2028

Investicione implikacije su jasne: naredni talas stvaranja vrednosti najverovatnije će proizaći iz razvoja baterijskih sistema, reverzibilnih hidroelektrana, modernizacije mreže, uključivanja na tržišta balansiranja, upravljanja potrošnjom, strukturiranih ugovora o kupovini električne energije (PPA) i naprednijih trgovačkih strategija.

Poruka teksta sažeta je kroz tezu za tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi za period 2026–2028: kriza više nije samo pitanje nestašice energije — radi se o nestašici fleksibilnosti.

Pripremljeno od strane virtu.energy