Brent i TTF: Volatilnost energenata u svetlu geopolitičkih tenzija

U protekloj nedelji, tržišta nafte i gasa su bila pod uticajem značajnih geopolitičkih napetosti, što je dovelo do fluktuacija cena koje zavise od globalne potražnje. Ove oscilacije pokazuju kako spoljni faktori mogu drastično oblikovati energetski sektor.

Cene Brent nafte beleže skokove usled strahovanja o snabdevanju

Cene Brent nafte zabeležile su promenljivost tokom nedelje, s najnižom cenom od $73.23 po barelu koja je postignuta 16. juna. Od tog trenutka usledilo je poskupljenje, a cene su ostale iznad $75 za ostatak nedelje. Na vrhuncu, cena se popela na $78.85 po barelu 19. juna — najviši nivo od januara ove godine.

Ipak, kratak pad nastupio je sledećeg dana kada su futures pali za 2.3%, završivši sa cijenom od $77.01 po barelu; uprkos tome, ovo predstavlja povećanje od 3.7% u odnosu na prethodni petak.

Ova kretanja delimično reflektuju rastuće tenzije između Irana i Izraela kao rezultat američkog udara na iranske nuklearne objekte koji bi mogao ugroziti ključnu pomorsku rutu – Ormuški moreuz.

Bazeni gasa pod pritiskom potražnje i regionalnih nesigurnosti

<p<U isto vreme,TTF gas fjučersi su pokazali stabilnost uz blage poraste tokom većeg dela prošle sedmice.
Najniža registrovana cena bila je €37.91/MWh istog datuma (16.jun), dok su se veći pritisci pojavili zbog božićnog talasa toplote u Evropi koji je stvorio dodatnu potrebu za grejanjem.
Cene ovog energenta dostigle su maksimum od €41.63/MWh 19.juna pre nego što se lagano smanjile dan kasnije na €40..93/MWh – još uvijek predstavljajući porast od čak 8%.

Kretanje troškova emisija CO₂

Kada govorimo o budućim dozvolama za emisiju ugljen-dioksida (CO₂) , njihovi fjučersi prikazali su opadanje kroz celu nedelju nakon početnog tjednog maksimuma od €75.<34 (16.jun). Ovdje primetite da to nije samo ekonomsko pitanje već i važan faktor kod prelaska ka čistoj energiji . Do četvrtka 19.juna ta cifra pala je na €72..<75 /t po tonizaciji).

Završna analiza tržišnih trendova

S obzirom na sve te inflacione pritiske I geopolitičke rizike čini se da će ova kretanja imati dugoročne posledice za energetsku politiku Evrope i njen pristup novim resursima energije . Kako situacija bude evoluirala ostaje da vidimo kako će vlade reagovati prema ovim izazovima v industrijama svakodnevno ponekad eksploatacije prirodnih resursa kako bi gurale agende zelene tranzicije napred u metadosskom pravcu bezbednosti snabdevanja energije za svojim građanstvom.”