Elektroenergetska tržišta u jugoistočnoj Evropi suočavaju se sa značajnim promenama, kako cene struje beleže porast, tako i potražnja za energijom. U nedelji 39. godine 2025., zabeležen je nagli skok cena električne energije koji je uticao na sve regione.

Cene električne energije: Dramatičan porast

U toku sedmice od 22. do 28. septembra, prosečne cene električne energije su prešle granicu od €90 po megavat-času (MWh) u većini zemalja jugoistočne Evrope. Najveći rast evidentiran je u Hrvatskoj i Grčkoj, gde su cene skočile za preko 24%. Iako je tražnja pala zbog sezonskih uslova, visoke cene gasa i dozvola za emisije CO2 doprinele su ovom trendu rasta.

Tendencije na tržištu Centralne Evrope

Centralna Evropa nije bila imuna na ove promene; mnoge zemlje zabeležile su prosečne cene iznad €90/MWh, pri čemu je Švajcarska dostigla najviši nivo sa cenom od €100 po MWh. Francuska se istakla kao jedan od retkih izvora nižih cena sa prosek od €44/MWh, ali uz znatan tjedni skok.

Povećana proizvodnja hidroenergije nasuprot opadajućim obnovljivim izvorima

Dok su varijabilni obnovljivi izvori snage poput vetroelektrana i solarnih panela zabeležili pad proizvodnje – ukupno smanjenje osetno premašilo 17% nedeljno – hydropower sektor beleži rast zahvaljujući višoj proizvodnji u Italiji (+22%) i Turskoj (+11%). Na drugoj strani spektra nalazi se Mađarska koja beleži značajan pad (-35%).

Kretanje unutar trgovine između zemalja regiona

Međunarodna razmena struje pokazala je blagi porast neto uvoza energetskih resursa – ukupno povećanje osetljivo do +1.66%. Dok su neko vreme bili neto izvoznik, Rumunija sada beleži drastično smanjenje izvoza dok Bugarska jača svoju poziciju kao ključni dobavljač putem povećanja neto izvoza čak +91%.

Povratne informacije o potražnji za energijom

Potražnja za elektricitetom generalno pada smerovima južne Europe; međutim, Mađarska bilježi najveće poboljšanje s rastom potrašnje +6%. S obzirom na to da globalna situacija oko energetske efikasnosti postaje sve važnija tema među državama EU, može se očekivati nastavak oscilacija cena koje će zavisiti ne samo od lokalnih faktora nego i šireg evropskog konteksta.

Na kraju nedelje 39., možemo primetiti da visoke *cena* predstavljaju izazov ne samo ekonomijama pojedinačnih država nego dovode do pitanja dugoročne održivosti ovih energetskih sistema pod pritiskom klimatskih promena i tranzicije ka čistijim tehnologijama.