Blog
Serbian izvoznici pred izazovima CBAM-a: Kako se pripremiti za nove ekonomske uslove
Sa sve većim pritiscima na tržištu, srpski izvoznici se suočavaju sa promenama koje donosi puna primena mehanizma za prilagođavanje carinskim granicama u vezi sa emisijama ugljen-dioksida (CBAM). Ovaj novi regulatorni okvir Evropske unije ima za cilj da izjednači troškove emisije ugljen-dioksida između domaćih proizvođača i stranih izvoznika koji prodaju svoje proizvode na evropskom tržištu. Na ovaj način, srpske kompanije će morati značajno da preispitaju svoje poslovne strategije.
Povećana konkurencija i promene u ugovorima
S obzirom na to da je CBAM postao realnost koja direktno utiče na pregovore o ugovorima, srpske firme sada moraju pružiti detaljne podatke o svojim emisijama, kao što su analiza životnog ciklusa proizvoda i dokumentacija o otisku ugljika. Ovo ne samo što stvara dodatni administrativni teret, već takođe otkriva strukturne nedostatke, čime se povećava rizik od gubitka konkurentskih prednosti naspram EU firmi koje su unapred pripremljene.
Nedostaci energetske efikasnosti kao ključni faktor
Mnogi industrijski kapaciteti u Srbiji koriste zastarelu tehnologiju, te je njihova intenzivnost energije daleko veća nego kod konkurenata iz EU koji su investirali u modernizaciju svojih proizvodnih procesa. U situaciji kada troškovi pod uticajem CBAM-a postanu stvarnost umesto informativnog okvira, kompanije s visokim nivoom emisija suočiće se s porastom troškova koje će biti teško nadoknaditi ili preneti kupcima.
Zahtevi tržišta prema održivosti
Tendencije među kupcima pokazuju sve jasniji poziv proizvođačima da preduzmu korake ka smanjenju svog uticaja na životnu sredinu. Od 2025. do 2027., završeniji tender procesi uključuju prioritizaciju korišćenja obnovljivih izvora energije i poboljšanje energetskih performansi. Izvori materijala sa snažnijim zelenim profilom mogu postati glavni izbor mnogih partnera iz EU.
Konkretne posledice po sektore industrije
- Cement: Proizvodnja cementa zahteva visoke temperature uz značajne direktne emissions tokom proizvodnje klinkera.
- Sektor metala: Čelične i aluminijske kompanije najviše osećaju pritisak zbog niske dostupnosti bezkarbonskih energenata, dok fabrika obeleženih metalnim komponentama može trpeti pad profitabilnosti usled novih nameta.
- Chemicals:Ako hemijski sektor želi zadržati svoju prisutnost na evropskom tržištu moraće sprovesti kompleksnu analizu emitovanja kroz višestepeni pristup odgovornosti prema ekologiji.
Potreba za inovacijama i ulaganjima
Dugoročna rešenja leže u investiranju u savremenu opremu koja omogućava bolju efikasnost potrošnje resursa. Mnoge firme razmatraju opciju sklapanja dogovora o nabavci obnovljive energije kako bi smanjile svoj uticaj na okolinu ali ove promene zahtevaju značajan kapital.
Dok neki imaju podršku razvojnih banaka ili kreditnih linija EU za zelena ulaganja, mališka preduzeća često nemaju potrebnu finansijsku stabilnost niti kolaterale koji im omogućavaju ovakve korake bez državnih subvencija.’
Položaj države kao ključnog igrača
</h3
Kako bi pomogla izlaznicima Srbije kroz ovu tranziciju ka nižoj emisonoj ekonomiji,
državna politika treba biti usklađena sa pravilnikom CBAM-a putem ciljanih subvencija,i drugih mera poput poreza pogodovanjem investiranja , proizaćiće jaču otpornost naših klastera .Ispustite li šanse moglo bi dovesti do znatnog pada našeg industričkog izvoza a time narušiti makroekonomsku stabilnos’.Ali ako Srbija ubrza prelazak ka čistoj energiji exporters kupe bitku protiv povišanjem standarda kvaliteta.’
Konačno, veliki izazovi čekajući srpske izvoznike nalaze se ispred njih dok globalno uređenje menjate pravila igre.Ipak oni koju shvate važnor veliku terminologijom dekarbonizacije steći će osnovu uspeha budučnosti ‘srbinske industrijalce .’.’
