Blog
Pad cena struje 2. aprila u Jugoistočnoj Evropi: privremeno olakšanje, ali i dalje „zategnut“ sistem
Day-ahead tržišta električne energije Jugoistočna Evropa je 2. aprila zabeležila naglo spuštanje day-ahead cena električne energije, čime je delimično poništen rast iz prethodne sesije. Međutim, iza tog kratkoročnog popuštanja krije se šira slika: tržište se i dalje oslanja na uvoz i suočava sa strukturnim ograničenjima prenosa, što znači da padovi cena mogu biti prolazni.
Šta je oborilo cene: više uvoza i povoljniji gas
Korekcija je bila široko rasprostranjena i sinhronizovana — skoro sva glavna tržišta zabeležila su dvocifrene padove. U pozadini su poboljšani prekogranični tokovi, jača proizvodnja iz obnovljivih izvora (posebno vetar i hidro) i blaže cene gasa, što je zajedno smanjilo trenutni pritisak na sistem.
Neto uvoz u širi SEE sistem porastao je na 1.972 MW, odnosno za 903 MW. Istovremeno, ulazni tokovi vezani za Mađarsku dostigli su 3.442 MW, uz povećanje od 770 MW. Takav priliv spoljne energije smanjio je potrebu za marginalnom termalnom proizvodnjom i omogućio povratak cena sa ranijih visokih nivoa.
Cene po tržištima: pad svuda, ali ne jednako
Mađarski HUPX obračunao je cenu na 135,80 €/MWh, što predstavlja pad od 18,5 €/MWh. Rumunija (OPCOM), Bugarska (IBEX) i Grčka (HENEX) konvergirale su na 136,58 €/MWh, uz pad od oko 18–20 €/MWh.
Srbija (SEEPEX) spustila se na 132,32 €/MWh, Hrvatska (CROPEX) na 134,25 €/MWh, a Slovenija (BSP) na 133,91 €/MWh. Najizraženiji pad zabeležen je upravo u Srbiji — čak 26,2 €/MWh.
Dodatno odstupanje pokazuje Albanija koja ostaje strukturno decouplovana naniže na <110,41 €/MWh. Crna Gora je nastavila trgovanje uz premiju od <141,29 €/MWh
Ponuda se popravlja: vetar raste, gas popušta—ali deficit ostaje
Iako su cene pale, sistem nije prešao u suficit. Ukupna proizvodnja iznosila je 33.978 MW, naspram potrošnje od 35.334 MW. To znači da postoji strukturni deficit koji se i dalje pokriva uvozom — ključan detalj za razumevanje formiranja cena čak i kada one padaju.
S druge strane, struktura ponude se poboljšala: proizvodnja vetra porasla je na 3.482 MW, dok je solar ostao stabilan na 3.249 MW. Hidro proizvodnja takođe je porasla na 8.200 MW. Kao rezultat toga, oslanjanje na gasne elektrane smanjeno je — njihova proizvodnja pala je na 5.416 MW.
Krive goriva daju signal opreza: volatilnost neće nestati preko noći
Pored kretanja električne energije, tržišta goriva doprinela su padu cena struje. Gas na austrijskom CEGH trguje se po ceni od 50,76 €/MWh, uz pad od 4,5 €/MWh. Terminski ugovori za gas i struju blago su oslabili duž krive.
Ipak, krive ostaju iznad istorijskih proseka — signal da tržište uključuje više nego samo kratkoročne faktore. Drugim rečima, prisutan je **strukturni rizik sadržan u cenama**, što ograničava prostor da se današnja korekcija tumači kao trajna promena režima.
Noćne/večernje cene ostaju visoke uprkos dnevnom padu profila potražnje ponude iz sunca/vetra?
Narativ o „smirivanju“ dodatno komplikuju intraday profili cena. Vršne cene tokom večernjih sati u tržištima poput HUPX-a (Mađarska), BSP-a (Slovenija) i OPCOM-a (Rumunija) ostaju iznad raspona od 170–230 €/MWh </srtong>. Tokom dana cene su niže zbog solarne proizvodnje.
Zato volatilnost ostaje dominantna karakteristika sistema u kome **obnovljivi izvori povećavaju volatilnost a ne nužno da je eliminišu** — jer promene dostupnosti stvaraju veće pomeraje između dnevnih minimuma i večernjih maksimuma.
Srbija pod lupom: visoka aktivnost uprkos padu day-ahead cene
Srbija ostaje posebno osetljiva unutar ovog okvira. Cena na SEEPEX-u bila je nešto ispod regionalnog proseka (132,32 €/MWh </string>), ali ipak unutar visokog cenovnog opsega.
Dodatno ukazuje obim trgovine: tokom marta razmena je dostigla 447.933 MWh </storng>, uz prosečnu baznu cenu od 94,67 €/MWh </storng>, što predstavlja rast od 38% </storng> n odnosu na prethodni mesec.
Zavisnost od uvoza i ograničenja prenosa objašnjavaju razlike među zemljama
Kada se posmatra šire regionalno ponašanje tržišta električne energije pojavljuju se tri zajedničke karakteristike:
-
Zavisnost od uvoza.
-
Dominacija gasa kao marginalnog određivača cene.
- <p<Ograničenja prenosne infrastrukture koja proizvode lokalne razlike u cenama.
present in source only?
