Civilno društvo traži reviziju energetskih strategija na Zapadnom Balkanu i upozorava na rizik od gasnih ulaganja

Koalicija organizacija civilnog društva pozvala je vlade širom Zapadnog Balkana da preispitaju svoje energetske strategije, upozoravajući da bi nastavak ulaganja u gasnu infrastrukturu mogao region dugoročno vezati za zavisnost od uvoza fosilnih goriva. U zajedničkoj izjavi koju podržava 47 organizacija, uključujući CEE Bankwatch Network, potpisnici tvrde da bi novi gasovodi i termoelektrane na gas verovatno povećali potrošnju umesto da smanje oslanjanje na spoljnu nabavku, čime bi se energetska bezbednost mogla oslabiti.

Dug rokovi, visoki troškovi i rizik od nedovoljne iskorišćenosti

Prema navodima potpisnika, veliki gasni projekti često zahtevaju i do deset godina za realizaciju, pa nisu adekvatni kao odgovor na hitne probleme snabdevanja. Uz to, ističu visoke finansijske troškove takvih investicija i upozoravaju da bi mnogi projekti mogli ostati nedovoljno iskorišćeni ili postati zavisni od dugoročnih subvencija iz budžeta.

U saopštenju se navode planirani projekti širom regiona, uključujući interkonektore, LNG terminale i gasne elektrane, od kojih su mnogi podržani od međunarodnih partnera. Posebno se pominje Srbija, gde vlasti nastavljaju širenje gasne infrastrukture, uključujući planiranu elektranu na gas snage 500 MW kod Niša i druge projekte u razmatranju.

Manjak detaljnih analiza i neizvesnost cena gasa

Civilno društvo takođe ukazuje na nedostatak detaljnih analiza troškova i koristi. Naglašavaju da u dugoročnom planiranju moraju biti uzeti u obzir nestabilne cene gasa, neizvesnost snabdevanja i promene klimatskih politika. U suprotnom, kako navode organizacije, države rizikuju ulaganja u projekte koji možda neće biti ekonomski isplativi.

Relativno niska zavisnost regiona — ali potencijalno pogoršanje

U poređenju sa Evropskom unijom, Zapadni Balkan trenutno ima relativno nizak nivo zavisnosti od gasa. U 2024. godini gas je činio više od 20% energetskog miksa EU. U regionu najveći udeo zabeležen je u Srbiji i Severnoj Makedoniji, dok su ostale zemlje imale znatno niže nivoe potrošnje. Potpisnici podsećaju i da su neke države, uključujući Albaniju i Crnu Goru, uglavnom nepovezane na međunarodne gasne mreže.

Organizacije upozoravaju da bi planirani projekti mogli značajno povećati potrošnju gasa u odnosu na 2023. godinu. To bi moglo dovesti do dugoročnih ekonomskih rizika ili stvaranja „zaglavljene imovine” (stranded assets), odnosno imovine koja zbog promene uslova postaje neefikasna ili neupotrebljiva pre nego što se očekivalo.

Alternativa: obnovljivi izvori, elektrifikacija i jača efikasnost

Kao odgovor na te rizike, potpisnici predlažu prioritetno ulaganje u obnovljive izvore energije poput solarne i vetroenergije, uz podršku hidroenergije i jačanje elektroenergetske interkonekcije. Dodatne preporuke obuhvataju elektrifikaciju grejanja i transporta, ulaganje u toplotne pumpe i geotermalne sisteme, kao i unapređenje energetske efikasnosti radi smanjenja ukupne potrošnje.

Poruka koalicije je jasna: umesto širenja kapaciteta koji mogu povećati oslanjanje na fosilna goriva kroz godine koje dolaze, vlade bi trebalo da usmere kapital ka rešenjima koja smanjuju ukupnu potražnju energije i poboljšavaju otpornost sistema — posebno imajući u vidu vremenski okvir realizacije velikih gasnih projekata i neizvesnosti koje prate cene gasa i klimatske politike.