Energetski M&A u Jugoistočnoj Evropi: od kupovine megavata ka vrednovanju platformi

Tržište energetskih spajanja i akvizicija (M&A) u Jugoistočnoj Evropi menja se iz temelja: prva faza energetske tranzicije bila je prvenstveno trka za megavatima. Investitori su tada tražili obim razvojnih portfolija, developeri kvalitetne lokacije sa potencijalom vetra i sunca, a elektroenergetske kompanije sredstva koja podržavaju dekarbonizaciju. Ta priča je i dalje prisutna, ali više nije dovoljna da objasni kako se danas formiraju cene.

Zašto se težište pomera sa projekata na platforme

Nova investiciona logika u regionu odnosi se na platforme, a ne samo na pojedinačne projekte. Projekat iz obnovljivih izvora ima vrednost, ali operativna platforma — sa obezbeđenim pristupom mreži, funkcionalnim postrojenjima, ugovorenim prihodima i prisustvom na više tržišta — nosi znatno veću cenu. Upravo ta razlika oblikuje procene vrednosti širom Grčke, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Srbije i ostatka Zapadnog Balkana.

Ovaj pomak uklapa se u širi globalni trend. PwC-ov izveštaj o perspektivama M&A u energetici, komunalnim uslugama i prirodnim resursima za 2026. godinu navodi da je ukupna vrednost transakcija u globalnom sektoru elektroprivrede i komunalnih usluga porasla za oko 57% između 2024. i 2025. godine. Razlozi su rast potražnje za električnom energijom, zabrinutost za energetsku bezbednost i veći interes investitora za velike transakcije zasnovane na proizvodnim kapacitetima.

Regionalni pritisci menjaju šta investitori kupuju

Iako su iste sile prisutne u Jugoistočnoj Evropi, region ima specifične okolnosti koje pojačavaju potrebu za „kupovinom sigurnosti“. Pored dodavanja novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, suočava se sa zagušenjem prenosne mreže, rizicima tranzicije iz uglja, nedovoljnom integracijom tržišta električne energije, negativnim cenama i potrebom za skladištenjem energije. U takvom okruženju investitori više ne kupuju samo proizvedene kilovat-sate; oni traže strateške pozicije u sistemu koji postaje volatilniji i istovremeno integrisaniji.

Transakcije kao signal: šta je plaćeno premijom

Akvizicija Masdara nad TERNA Energy predstavlja primer vrednovanja strateških platformi. Transakcija je procenila vrednost TERNA Energy na oko 3,2 milijarde evra — svrstavajući je među najveće evropske poslove u sektoru obnovljivih izvora — uz cilj kompanije da sa približno 1,2 GW operativnih kapaciteta dostigne 6 GW do 2029. godine. Poruka je jasna: kupac nije plaćao samo postojeće megavate već razvojni mehanizam i regionalne mogućnosti za rast.

Drugi tip logike vidi se kroz akviziciju Evryo od strane PPC-a. PPC je preuzeo portfolio obnovljivih izvora sa 629 MW operativnih kapaciteta (uglavnom vetroelektrane na kopnu) i oko 145 MW razvojnih projekata. Vrednost preduzeća procenjena je na približno 700 miliona evra, uz očekivanje da transakcija doprinese sa oko 100 miliona evra godišnjeg EBITDA rezultata.

U ovom slučaju značaj nije bio ograničen na Rumuniju: suština je bila jačanje PPC-a kao regionalne elektroenergetske kompanije. Kupovina rumunskih vetroparkova od strane grčke elektroprivrede pokazuje da dolazi do prekogranične konsolidacije tržišta Jugoistočne Evrope — kompanije sve češće razmišljaju o regionalnoj proizvodnji, snabdevanju kupaca, trgovanju električnom energijom i balansiranju portfolija.

Partnerstva dodatno potvrđuju industrijsku selekciju

Saradnja između PPC-a i Metlen u solarnoj energiji ide u istom smeru. Dve grčke kompanije dogovorile su razvoj do 2 GW solarnih projekata u Italiji, Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj; okvirni sporazum procenjuje se na čak 2 milijarde evra. Metlen razvija i gradi projekte, dok PPC preuzima projekte nakon njihovog priključenja na mrežu.

Takva struktura pokazuje kako se tržište M&A razvija od jednostavnih kupovina ka industrijskim partnerstvima: developerima je potreban povrat kapitala kroz prodaju projekata; elektroprivrede žele rast uz manji rizik; EPC povezane kompanije traže predvidive izlazne strategije; a kupci preferiraju projekte koji su već priključeni na mrežu umesto spekulativnih razvojnih portfolija.

Tri posledice: mreža, ugovoreni prihodi i skladištenje

Iz ove promene proizlaze tri ključne posledice.

Prvo: razvojni portfoliji u ranoj fazi više se ne vrednuju prvenstveno prema nominalnom broju megavata. Investitori značajno umanjuju vrednost ukoliko nisu jasno rešeni pristup mreži, imovinsko-pravni odnosi nad zemljištem, dozvole ili ugovori o prodaji električne energije. Teorijski portfolio može biti „jeftin“, ali portfolio sa obezbeđenim priključenjem na mrežu ostaje retkost.

Drugo: operativna postrojenja sa ugovorenim prihodima dobijaju premijum imovine status. TotalEnergies je prodajom 50% udela u grčkom portfoliju vetroelektrana i solarnih elektrana ukupne snage 424 MW investicionom fondu Asterion vrednovala portfolio na 508 miliona evra — odnosno približno 1,2 miliona evra po instaliranom MW. Slično tome, prodaja operativnog portfolija vetroelektrana snage 150 MW od strane EDPR kompaniji Principia uključivala je sredstva sa CfD ugovorima (razlike u ceni) na period od 20 godina.

Treće: integracija baterijskih sistema za skladištenje energije postaje sastavni deo vrednosti obnovljivih izvora energije. Solarni projekat sa mrežnim kapacitetom pogodnim za priključenje baterija trebalo bi da privlači veće interesovanje od samostalnog solarnog projekta koji je potpuno izložen padu cena tokom perioda najveće proizvodnje — posebno kako negativni cenovni periodi i razlike unutar dana postaju izraženiji širom regiona.

Nisu svi megavati jednaki — pobednici će biti oni sa najisplativijim pozicijama

Novo pravilo tržišta može se svesti na jednostavnu poruku: nisu svi megavati jednaki. Megavat sa dobijenim dozvolama vredi više od onog „na papiru“, megavat sa obezbeđenim pristupom mreži vredi više od dozvoljenog bez sigurnosti priključenja, a operativni megavat s ugovorenim prihodima nosi premiju naspram rizika izloženosti tržištu. U budućnosti bi megavat spreman za integraciju skladištenja mogao dodatno nadmašiti samostalnu proizvodnju.

Zbog toga energetski M&A ulazi u selektivniju fazu razvoja: kupci će nastaviti potragu za rastom, ali će najvišu cenu plaćati platforme koje objedinjuju operativne novčane tokove, razvojne kapacitete, pristup mreži, mogućnost skladištenja energije i regionalnu stratešku usklađenost. Sledeći talas transakcija neće pripasti onima koji imaju najveći broj projekata u tabelama; pobediće oni koji kontrolišu najisplativije i najpouzdanije pozicije unutar elektroenergetskog sistema.