Toplotni talas u jugoistočnoj Evropi: zašto bi se pritisak na cene mogao pojačati u večernjim satima

Za jugoistočnu Evropu letnji stres ne zavisi samo od toga koliko će biti toplo, već od toga kada će toplota „udariti“ po sistemu. Regionalna potrošnja električne energije već je porasla 3,1% na 16,34 TWh u 25. nedelji, pre nego što je počeo puni letnji vrhunac, što sugeriše da bi jul i avgust mogli doneti dodatno povećanje ako temperature istovremeno porastu u Italiji, Grčkoj, Srbiji, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Bugarskoj.

Zašto efekat na cene ne mora biti linearan

Veza između potrošnje i cena ne bi trebalo da bude automatska. Umeren rast potražnje može biti apsorbovan kada su dostupni hidroresursi, vetar i uvoz. Međutim, toplotni talas postaje posebno rizičan kada se vršna potrošnja za hlađenje poklopi sa satima u kojima solarna proizvodnja počinje da opada. Tada se tržišta suočavaju sa izloženošću „večernjem bloku“, naročito tamo gde postoji ograničeno skladištenje i visoka zavisnost od uvoza.

Italija kao prva tačka stresa

Italija ostaje prvi kandidat za stres scenario. U 25. nedelji zabeležila je prosečnu cenu od 127,69 €/MWh i neto uvoz od 1,12 TWh. Ako se uz to dogode slabije hidro performanse i slabiji vetar, uvozna zavisnost Italije mogla bi dodatno da se pojača i pritisak prenese na Jadranski i centralnoevropski koridor.

Hrvatska bi takođe bila pod povećanim rizikom: potrošnja joj je porasla za 9,7%, dok je neto uvoz skočio za 26,0%.

Mađarska i Rumunija: drugačiji profil cenovnog pritiska

Mađarska i Rumunija suočavaju se sa drugačijim tipom pritiska jer su njihove cene već iznad 100 €/MWh (Mađarska 109,16 €/MWh; Rumunija 104,84 €/MWh). Tokom toplotnog talasa cene bi mogle naglo da porastu ukoliko se istovremeno zategnu uslovi u Centralnoj Evropi.

Srbija: rizik zavisi od izvoza iz susedstva

Rizik za Srbiju je složeniji jer može biti ublažen domaćim faktorima poput oporavka hidro proizvodnje i dostupnosti uglja. Ipak, SEEPEX može nastaviti da raste ako susedna tržišta povuku izvoz. Dodatno, topla nedelja sa slabim vetrom u regionu može podići cene u Srbiji čak i bez domaćeg poremećaja u proizvodnji.

Ključ nije samo veća potrošnja

Zato letnji stres scenario nije jednostavno pravilo „više potrošnje znači više cene“. Preciznije: toplota postaje ključni faktor rizika tek kada se poklopi sa slabijom večernjom fleksibilnošću sistema—tada rast potražnje nailazi na trenutke kada proizvodnja iz solara opada, a sposobnost uravnoteženja postaje ograničenija.