Cene struje u Jugoistočnoj Evropi se približavaju, ali investitori dobijaju privremeni signal

Cene električne energije na tržištu dan-unapred širom Jugoistočne Evrope približile su se tokom drugog kvartala 2026, ali za investitore to nije isto što i trajno povezivanje tržišta. Prividna konvergencija prvenstveno je rezultat kretanja referentnih veleprodajnih cena u EU, dok su regionalne razlike delimično ostale pod uticajem hidroloških uslova i troškova koji proizilaze iz nepotpune prekogranične integracije.

Pad referentnih cena u EU povukao je italijanske i mađarske kote

U Italiji je prosečna cena pala sa 130,3 €/MWh u prvom kvartalu na 120,9 €/MWh u drugom kvartalu. Sličan trend zabeležen je i u Mađarskoj: sa 127,5 €/MWh na 109,2 €/MWh. U Rumuniji je cena pala na 109,4 €/MWh, u Hrvatskoj na 103,3 €/MWh, a u Bugarskoj na 96,8 €/MWh.

Nasuprot tome, cene na Zapadnom Balkanu menjale su se znatno manje. Prosečna cena u Srbiji iznosila je 96,3 €/MWh, u Crnoj Gori 93,6 €/MWh, Severnoj Makedoniji 91,6 €/MWh, na Kosovu 89,0 €/MWh i u Albaniji 88,6 €/MWh. Grčka je ostala blizu jeftinijih balkanskih tržišta sa prosekom od 90,2 €/MWh.

Smanjene prekogranične razlike – ali ne zbog „ponovnog spajanja“ tržišta

Prilagođavanje cena smanjilo je nekoliko prekograničnih cenovnih razlika. Razlika između Crne Gore i Italije pala je na oko 27,2 €/MWh (sa približno 44 €/MWh u prvom kvartalu). Mađarska je i dalje bila oko 12,9 €/MWh skuplja od Srbije. U Srbiji i Bugarskoj razlika se gotovo izjednačila: svega oko 0,5 €/MWh.

Albaniju i Grčku delilo je samo 1,6 €/MWh. Severna Makedonija ostala je nešto skuplja od Grčke.

U „uobičajenim“ tržišnim okolnostima ovakvo smanjenje razlika moglo bi da ukazuje na povratak ka većoj integraciji. Međutim, obrazac iz drugog kvartala bio je složeniji: referentne cene u EU pale su usled slabije sezonske tražnje, nižih graničnih troškova proizvodnje povezanih sa cenama gasa i snažnije prolećne proizvodnje iz solarnih i vetroelektrana. Cene na Zapadnom Balkanu bile su relativno stabilne; na nekoliko tržišta čak su porasle.

U Crnoj Gori zabeležen je rast od oko 7,8 €/MWh, u Albaniji od oko 4,7 €/MWh; Srbija i Kosovo zabeležili su povećanje od približno 1,6 €/MWh. Samo Severna Makedonija zabeležila je značajniji pad.

Korelacija sa Mađarskom se oporavila nakon hidrološkog viška

Korelacija cena sa Mađarskom takođe se oporavila. U Srbiji je do kraja juna dostigla približno 0,91; u Crnoj Gori porasla na oko 0,82. Severna Makedonija oporavila se na približno 0,77. Albanija i Kosovo ostali su niže i volatilnije korelacije – oko 0,70.

Oporavak korelacije usledio je nakon iscrpljivanja izuzetnog hidrološkog viška koji je privremeno doveo Zapadni Balkan u poziciju neto izvoznika. Kada se region vratio u uvoz električne energije, domaće cene postale su ponovo osetljivije na referentne cene iz EU.

Prva polovina godine pokazuje veću divergenciju

Poređenje za prvih šest meseci daje manje ohrabrujuću sliku. Tokom prve polovine 2026. godine prosečna cena bila je viša ili drugačije raspoređena po zemljama: Italija 125,5 €/MWh; Mađarska 118,3 €/MWh; Rumunija 113,6 €/MWh; dok su Albanija imala cenu od 86,3 €/MWh; Kosovo 88,2 €/MWh; a Crna Gora 89,7 €/MWh.

U prvoj polovini 2025. godine cene na Zapadnom Balkanu i susednim tržištima EU bile su uglavnom usklađene. Zbog toga je međugodišnja divergencija povećana – čak i ako drugi kvartal izgleda znatno konvergentnije u odnosu na prvi.

Za proizvođače i kreditore: konvergencija nije isto što i investiciona sigurnost

Razlika između privremenog približavanja cena i trajnog povezivanja važna je za proizvođače električne energije (posebno one koji planiraju projekte obnovljivih izvora), trgovce i kreditore. Pad referentnih cena u EU može kratkoročno da smanji razlike među tržištima bez slanja istog investicionog signala kao dugoročnije povezivanje.

Projekti obnovljive energije koji računaju na izloženost cenama Mađarske ili Italije suočavaju se s neizvesnošću da li će tim referentnim cenama moći efektivno da pristupe nakon uračunavanja troškova prekograničnih kapaciteta i balansiranja te zahteva za usklađenost sa CBAM-om.

Gotovo potpuno približavanje cena Srbije i Bugarske ima komercijalni značaj jer smanjuje neposrednu vrednost arbitraže preko te granice. Istovremeno, preostale premije cena u Mađarskoj i Italiji podržavaju vrednost severnih i zapadnih prenosnih koridora – mada nacionalni podrazumevani emisioni faktori mogu apsorbovati veći deo ili čak celokupnu vidljivu cenovnu razliku kod izvoza električne energije s višim emisijama ugljenika.

Drugi kvartal nije preokrenuo razdvajanje između EU i vanEU tržišta

Drugi kvartal stoga nije zaustavio proces sve izraženijeg razdvajanja između tržišta električne energije EU i onih van EU. Umesto toga, on ga je privremeno ublažio: regionalne cene su se približile kako su se hidrološki uslovi normalizovali i kako se Zapadni Balkan vratio ulozi uvoznika koji prihvata cenu formiranu šireg regiona. Ipak, osnovna institucionalna podela koju stvaraju CBAM zahtevi za verifikaciju i nepotpuna integracija tržišta ostaje čvrsto prisutna.