Cene struje u Jugoistočnoj Evropi naglo pale, ali večernji skok ostaje ključni rizik za tržište

Cene električne energije na tržištu za dan unapred u Jugoistočnoj Evropi naglo su pale u utorak, no investitori i trgovci i dalje gledaju na večernji skok kao glavni signal napetosti u ponudi. Viša proizvodnja iz solarnih elektrana ublažila je dnevni manjak, dok su slabija proizvodnja iz vetra, rast potrošnje i visoke cene gasa zadržali cene na povišenom nivou pred kraj dana.

Pad baznih cena posle ponedeljka, uz regionalno usklađivanje

Bazna cena na mađarskom HUPX tržištu pala je za 61,00 evra/MWh, na 189,96 evra/MWh, čime je delimično poništen skok zabeležen u ponedeljak. U Rumuniji je cena bila gotovo nepromenjena i iznosila je 189,58 evra/MWh. Slovenija i Hrvatska završile su na 188,53 evra/MWh odnosno 188,59 evra/MWh.

Visoka usklađenost cena pokazala je snažnu povezanost tržišta duž centralnog regionalnog koridora: premija Mađarske u odnosu na Nemačku smanjena je na 9,89 evra/MWh, dok je cena u Austriji bila svega 0,15 evra/MWh niža od HUPX-a.

Južnije zemlje niže: Grčka najjeftinija među većim tržištima

Cene su bile niže južnije u regionu. Na srpskom SEEPEX-u cena je pala za 16,70 evra/MWh, na 182,72 evra/MWh—7,25 evra/MWh manje nego u Mađarskoj. Crna Gora je završila na 178,44 evra/MWh, Bugarska na 176,06 evra/MWh, a Grčka sa 170,25 evra/MWh imala je najnižu cenu u regionu.

Albanija je ostala najskuplje tržište sa 204,00 evra/MWh. Severna Makedonija odstupila je od regionalnog pada: zabeležen je rast od 5,60 evra/MWh na 185,21 evra/MWh.

Italija ostaje cenovni magnet; izvoz ka zapadu podržan cenovnim rasponom

Cena električne energije u Italiji dostigla je 223,68 evra/MWh. Time se održala premija od gotovo 34 evra/MWh u odnosu na Mađarsku i više od 41 evra/MWh u odnosu na Srbiju. Cenovni raspon podržao je prosečan izvoz električne energije iz regiona ka Italiji od 759 MW.

Solarni talas obara popodnevne cene; večernji deficit vraća pritisak

Očekivalo se da će regionalna proizvodnja iz solarnih elektrana porasti za 655 MW—na ukupno 6.250 MW—što je snažno oborilo cene tokom popodnevnih sati. Na HUPX-u cena je pala do dnevnog minimuma od 61,10 evra/MWh u 15. satu; slični minimumi zabeleženi su i u Rumuniji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Cene su se potom oporavile kako je padalo solarno snabdevanje: Mađarska i Rumunija su oko 20. sata premašile 305 evra/MWh (Srbija je dostigla 315,10 evra/MWh), dok je Albanija zabeležila maksimum od 337 evra/MWh.

Širenje razlike između popodnevnih i večernjih cena spustilo je mađarsku peakload cenu na 164,90 evra/MWh (naspram off-peak ugovora od 215,10 evra/MWh). Sličan obrazac viđen je i u Srbiji: peakload cena bila je 174,70 evra/MWh, dok je off-peak električna energija koštala 190,80 evra/MWh.

Takav profil cena jača ekonomsku opravdanost baterijskih sistema za skladištenje energije i upravljanja potrošnjom. Takođe pogoduje fleksibilnim termoelektranama ili hidroelektranama koje mogu da preusmere proizvodnju ka periodu kada potrošnja raste tokom večeri.

Ponuda nije uspela da pokrije večernji deficit uprkos solarnom rastu

Kombinovana potrošnja Mađarske i zemalja Jugoistočne Evrope trebalo bi da poraste za 1.006 MW—na ukupno 29.983 MW—dok se proizvodnja smanjuje na 28.810 MW. Zbog toga se region preusmerio sa neto izvoza od 140 MW u ponedeljak na neto uvoz od čak 1.173 MW.

Isporuke iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji prosečno su iznosile 1.699 MW. Istovremeno se očekivalo da će proizvodnja iz vetra pasti za 512 MW—na nivo od 1.798 MW—pa veći solarni doprinos nije mogao da nadoknadi večernji manjak.

Bugarska je ostala najveći izvoznik sa 1.165 MW (znatno manje nego prethodnog dana kada je bilo zabeleženo čak 2.092 MW). Bosna i Hercegovina povećala je izvoz na 434 MW; Srbija je imala uvoz od oko 715 MW; a Hrvatska oko 468 MW.

Terminske cene ostaju čvrste uprkos korekciji spot tržišta

Iako su spot cene pale tokom utorka i uklonile deo premije koja se pojavila zbog nestašice ponude zabeležene dan ranije, osnovni odnos ponude i potražnje ostao je zategnut. To se vidi kroz terminsko trgovanje: mađarska oktobarska bazna cena porasla je za dodatnih devet evra/MWh na nivo od 205 evra/MWh (premija prema Nemačkoj dostigla je oko32 ,50 evra/MW h). Cena za trideset devetu nedelju porasla je na191 ,50 evra/MW h , a za četrdesetu nedelju dostigla je198 evra/MW h.

Istovremeno su troškovi proizvodnje ostali pod pritiskom: cena gasa na austrijskom CEGH tržištu porasla je za2 ,80 evra/MW h na84 ,74 evra/MW h , dok su EU emisione dozvole poskupele za2 ,50 evra na87 ,99 evra po toni.

Signal trgovcima nije prosečna dnevna cena već razlika između dana i večeri

Za trgovce najjasniji signal više nije bila samo prosečna dnevna vrednost već sve veća razlika između popodnevnih i večernjih satnica: niža energija tokom dana zbog visoke solarne proizvodnje praćena novim naglim rastom pred veče. Sa mađarskom oktobarskom cenom električne energije koja ostaje oko205 evra/MW h , terminsko tržište sugeriše da bi utorkovo olakšanje moglo biti samo privremeno.