BiH: Hidro raste, termo pada — ukupna proizvodnja električne energije u martu 2026. niža nego godinu ranije

Ukupna proizvodnja električne energije u Bosni i Hercegovini u martu 2026. godine zabeležila je međugodišnji pad, dok se struktura proizvodnje pomerala u korist hidroenergije. Prema podacima Agencije za statistiku BiH, bruto proizvodnja je iznosila 1.384 GWh, naspram 1.494 GWh u istom mesecu prethodne godine, što ukazuje na primetan pad ukupne proizvodnje.

Hidrodominantan miks uz rast neto proizvodnje

U strukturi proizvodnje najveći udeo imale su hidroelektrane sa 46,5%, dok su termoelektrane činile 46,1%. Solarni i vetar zajedno su učestvovali sa 7,4%, potvrđujući da je miks i dalje relativno uravnotežen, ali blago hidrodominantan.

Neto proizvodnja hidroelektrana dostigla je 641 GWh, što predstavlja rast od 15,5% na godišnjem nivou. Taj skok se pripisuje poboljšanim hidrološkim uslovima u odnosu na prethodnu godinu.

Pad termoelektrana i oscilacije obnovljivih izvora

Nasuprot tome, proizvodnja termoelektrana pala je na 569 GWh, odnosno za 23,1% u odnosu na mart 2025. godine. Takav trend sugeriše smanjeno oslanjanje na ugalj tokom posmatranog perioda.

Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora (vetar i sunce) iznosila je 102 GWh, uz blagi međugodišnji pad od 3,8%. To ukazuje na kratkoročne oscilacije ovog segmenta uprkos dugoročnom trendu rasta koji se vidi kroz širi kontekst podataka.

Trgovina električnom energijom: veći uvoz, slabiji izvoz

Na strani trgovine električnom energijom zabeležen je porast uvoza za 33,6%, na 437 GWh (sa 327 GWh godinu dana ranije). Istovremeno, izvoz je blago pao za 3,4%, na 732 GWh sa 758 GWh u martu prethodne godine. Kombinacija ovih kretanja ukazuje na slabljenje neto izvozne pozicije.

Goriva: pad lignita i oštriji pad mrkog uglja

U sektoru goriva proizvodnja lignita iznosila je 593.000 tona, što predstavlja pad od 3,6% na godišnjem nivou. Proizvodnja mrkog uglja zabeležila je znatno veći pad — za 52,3%, na 230.000 tona — što odražava strukturne pritiske u domaćem rudarskom sektoru.

Više prirodnog gasa kao signal balansiranja sistema

Uvoz prirodnog gasa porastao je na 26,65 miliona kubnih metara, odnosno za oko 11% u odnosu na 24 miliona kubnih metara iz marta prethodne godine. Povećanje može ukazivati na veću potrošnju gasa radi balansiranja energetskog sistema i zamene u proizvodnji električne energije.

Sveukupno posmatrano, mart 2026. pokazuje jasnu suprotnost između rasta hidroproizvodnje i pada termoenergetskog segmenta: uprkos boljoj sezonskoj dinamici voda koje podižu output hidroelektrana, slabija proizvodnja iz termoelektrana povukla je ukupnu brojku nadole i doprinela većem oslanjanju na trgovinu energijom i dodatne količine gasa.