CBAM već lomi tržišnu konvergenciju u Jugoistočnoj Evropi: prvi operativni tragovi za Zapadni Balkan

Prva kvartalna procena Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika Evropske unije (CBAM) koju je objavio Sekretarijat Energetske zajednice predstavlja jedno od najjasnijih ranih upozorenja da ovaj instrument već preoblikuje trgovinsku dinamiku električne energije širom Jugoistočne Evrope. Dokument sugeriše da CBAM ne ostaje samo regulatorna ideja, već počinje da se vidi u realnim tokovima, cenovnim rasponima i načinu na koji se koristi regionalna prenosna infrastruktura.

CBAM-ova „definitivna“ faza i prvi operativni dokazi

Izveštaj obuhvata šest ugovornih strana Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana — Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju — kao i susedna tržišta EU: Mađarsku, Hrvatsku, Bugarsku, Rumuniju, Grčku i Italiju. Posebno je značajno što dokument pruža prve operativne dokaze o tome kako CBAM utiče na stvarne tokove električne energije, tržišne raspone cena, korišćenje interkonektora, rad elektroenergetskih sistema i regionalno formiranje cena nakon što je definitivna faza CBAM-a za električnu energiju počela 1. januara 2026. godine.

Raspad dugogodišnje konvergencije cena

Najznačajniji zaključak izveštaja je nagli slom dugogodišnjeg mehanizma cenovne konvergencije između tržišta Zapadnog Balkana i susednih zona EU. Istorijski posmatrano, tržišta Jugoistočne Evrope kretala su se relativno sinhronizovano, naročito oko mađarskog referentnog tržišta. Međutim, tokom prvog kvartala 2026. godine ta konvergencija je oslabila.

Prema izveštaju, rasponi cena na dnevnom tržištu između WB6 i susednih zona EU proširili su se na više od 30 evra po megavat-satu — približno dva do tri puta više nego u istom periodu 2025. godine. Divergencija se pojavila uprkos izuzetno snažnoj proizvodnji hidroenergije u regionu, koja bi u „normalnim“ okolnostima trebalo da pojača izvoz iz jeftinijih sistema Zapadnog Balkana ka skupljim tržištima EU.

Umesto toga, troškovi povezani sa CBAM-om delovali su kao neutralizator arbitražnih mogućnosti: uvoz električne energije iz sistema van EU postao je ekonomski manje atraktivan nakon uključivanja troškova sertifikata CBAM-a, čak i kada je sama energija fizički ostajala značajno jeftinija nego unutar EU.

Različiti „emisijski“ tretmani menjaju konkurentnost

Tržišne posledice posebno su ozbiljne za Srbiju i Crnu Goru. Izveštaj navodi prosečni podrazumevani faktor emisije CBAM-a za Srbiju od 1,041 tCO2eq/MWh, što odgovara procenjenom trošku od 78,45 evra po megavat-satu za električnu energiju koja se uvozi u EU tokom prvog kvartala 2026. Za Crnu Goru faktor iznosi 0,979 tCO2eq/MWh (oko 73,78 evra po megavat-satu), dok Bosna i Hercegovina beleži najveće opterećenje od 86,51 evro po megavat-satu.

Albanija se razlikuje jer zadržava nulti podrazumevani faktor emisije, pa su albanski izvozi hidroenergije praktično izuzeti od CBAM dažbina. Izveštaj zato identifikuje Albaniju kao strukturno privilegovanu: njen elektroenergetski miks zasnovan na hidroenergiji omogućava izvoz ka EU bez dodatnih ugljeničnih troškova.

Crna Gora–Italija: kabl kao primer distorzije

Kao najjasniji primer distorzije naveden je podmorski kabl između Crne Gore i Italije. Zona „Južna Italija“ beležila je prosečne cene tokom prvog kvartala 2026. godine iznad 130 evra po megavat-satu, dok je prosek u Crnoj Gori bio 85,8 evra po megavat-satu — najveći regionalni raspon od približno 43 evra po megavat-satu.

U tipičnim tržišnim uslovima takav jaz bi mogao da pokrene rast izvoza iz Crne Gore ka Italiji. Međutim, planirani tokovi prema Italiji pali su za više od 2.100 MWh dnevno (uz značajan pad fizičkih tokova). Sekretarijat zaključuje da je najverovatnije objašnjenje to što su CBAM troškovi apsorbovali većinu ili čak čitavu dostupnu arbitražnu maržu: aukcijske cene prekograničnih kapaciteta ostale su gotovo nepromenjene u odnosu na 2025. godinu uprkos velikom širenju raspona cena.

Srbija oseća udar kroz promenu trgovinskih koridora

Slična dinamika zabeležena je u Srbiji. SEEPEX — najveća regionalna berza električne energije — zabeležila je pad obima trgovine od 11% tokom prvog kvartala 2026., dok su neke susedne berze istovremeno rasle. Izveštaj taj pad delimično povezuje sa ranijom ulogom Srbije kao tranzitnog koridora između tržišta EU.

Pre uvođenja CBAM-a rute poput Mađarska–Srbija–Bugarska bile su komercijalno atraktivne za regionalnu trgovinu električnom energijom. Nakon uvođenja CBAM-a takve tranzitne strategije postale su znatno manje isplative zbog regulatorne neizvesnosti i finansijskih posledica prolaska električne energije kroz teritoriju van EU.

Kao rezultat dolazi do preusmeravanja trgovine sa tranzitnih koridora Zapadnog Balkana ka „CBAM-free“ rutama. Izveštaj takođe pominje pojavu novih trgovinskih struktura koje zaobilaze Srbiju i druga WB6 tržišta: trgovina unutar WB6 regiona raste, dok pojedini koridori unutar EU dobijaju strateški značaj; rute povezane sa Albanijom takođe jačaju.

Navodi se da je izvoz Albanije ka Grčkoj porastao naglo, a da Grčka sve više preuzima redistributivnu funkciju prema Bugarskoj i Italiji.

Moguća fragmentacija sistema i dodatni operativni pritisak

Izveštaj upozorava na potencijalno ozbiljne posledice po buduća ulaganja u elektroenergetsku mrežu i regionalnu tržišnu integraciju. Jedan od ključnih rizika jeste da bi CBAM mogao nenamerno povećati fragmentaciju između elektroenergetskih sistema EU i sistema van Unije.

Ako trend potraje, dokument predviđa mogućnost dve paralelne regionalne realnosti: izvoznike niskog ugljeničnog intenziteta poput Albanije koji imaju privilegovan pristup tržištima EU naspram sistema oslonjenih na ugalj poput Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine koji bi mogli imati strukturno slabiju izvozno-ekonomsku poziciju bez obzira na satnu proizvodnju iz obnovljivih izvora.

Za investitore: promena jednačine isplativosti obnovljivih izvora

Za developere i investitore u obnovljive izvore energije to menja jednačinu isplativosti projekata. Izveštaj eksplicitno upozorava da uniformni podrazumevani faktori emisije mogu oslabiti podsticaje za ulaganja u ugljenično intenzivnim državama jer „zelena“ električna energija koja se izvozi može naslediti nacionalne emisijske penale.

Dodatno se to povezuje sa tekućim debatama o garancijama porekla, satnom usklađivanju proizvodnje i potrošnje (matching), strukturi PPA ugovora te fizičkoj sledljivosti niskougljenične električne energije koja se izvozi sa Zapadnog Balkana u EU.

Nesklad komercijalnih rasporeda i fizičkih tokova

Pored trgovine električnom energijom, dokument otvara pitanje operativne stabilnosti sistema: komercijalni rasporedi sve više su odstupali od fizičkih tokova tokom prvog kvartala 2026. godine. Dok su trgovci smanjivali komercijalno korišćenje određenih tranzitnih koridora WB6, fizička energija nastavila je da teče prema zakonima mrežne fizike umesto prema komercijalnim planovima.

To postaje važno jer operatori prenosnih sistema zavise od komercijalno planiranih tokova radi balansiranja sistema i upravljanja zagušenjima mreže; rast nesklada može povećati operativni pritisak na regionalne operatore prenosnih sistema te potencijalno podići sistemske troškove i mrežne tarife.

Južno-severni koridor kao strateški osetljiva tačka

Sekretarijat posebno ističe južno-severni koridor koji povezuje Grčku preko Albanije i Crne Gore ka Bosni i Hrvatskoj kao strateški osetljiv segment. Dokument podseća na regionalni kolaps elektroenergetskog sistema iz juna 2024. godine izazvan istovremenim ispadom dalekovoda napona 400 kV u Crnoj Gori i Albaniji — primer koliko teško opterećeni sistemi mogu postati ranjivi kada koordinacija nije dovoljna u uslovima povećanog stresa.

Hidrološke prilike snažne; efekti nisu automatski pripisani samo CBAM-u

Iako hidrološke prilike nesumnjivo predstavljaju ključan faktor tokom prvog kvartala 2026., izveštaj pažljivo ne pripisuje sve promene isključivo CBAM-u. Navodi se da je regionalna proizvodnja hidroenergije povećana za 33% na godišnjem nivou (sa 16,70 TWh na 22,18 TWh), pri čemu je Albanija povećala proizvodnju hidroenergije približno za 70%, a Grčka zabeležila rast od čak 275% u odnosu na nisku bazu iz 2025.; istovremeno proizvodnja iz uglja pala je oko 16%.

Poruka Sekretarijata: CBAM već menja ekonomiju sektora

Konačna poruka Sekretarijata jeste da CBAM već sada menja ekonomiju elektroenergetskog sektora Jugoistočne Evrope — čak pre nego što su mnogi dugoročni mehanizmi usklađivanja ugljenika i sistemi pune usaglašenosti razvijeni do kraja. Mehanizam više nije samo budući regulatorni koncept: on već utiče na raspone cena, ekonomiju prenosa, likvidnost tržišta, izbor trgovinskih ruta te konkurentnost obnovljivih izvora energije kao i rad elektroenergetskih sistema širom regiona.

Za Srbiju, Crnu Goru i širi prostor Zapadnog Balkana strateško pitanje više nije da li će CBAM uticati na regionalna tržišta električne energije — već koliko brzo će elektroenergetski sistemi, operatori prenosnih sistema, berze, trgovci industrijski izvoznici obnovljivih izvora moći da se prilagode kako bi sprečili da dugoročna fragmentacija postane trajno ugrađena u elektroenergetsku arhitekturu Jugoistočne Evrope.