Ekonomika baterijskih sistema za skladištenje energije počinje da preoblikuje tržišta električne energije Jugoistočne Evrope

Brza transformacija koja se odvija na [[PRRS_LINK_1]] širom Jugoistočne Evrope više nije pokretana isključivo samim širenjem obnovljivih izvora energije, već sve više rastućom komercijalnom vrednošću fleksibilnosti sistema. Tržišni podaci za dvadesetu nedelju pokazali su još jedan odlučujući korak u ovoj tranziciji, pošto je proizvodnja iz obnovljivih izvora snažno porasla širom regiona, dok je termo proizvodnja naglo opala, dodatno povećavajući unutardnevnu volatilnost i otkrivajući rastući značaj baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS) širom Balkana.

Brojevi jasno pokazuju koliko se brzo menja regionalna tržišna struktura. Ukupna proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije širom Jugoistočne Evrope povećana je za 27% na nedeljnom nivou, dostigavši 3,60 TWh, dok je sama proizvodnja energije vetra skočila za više od 57%. Istovremeno je termo proizvodnja pala za 13,7%, uključujući i pad proizvodnje iz gasnih elektrana od 15,5%.

Ova kombinacija sve više stvara upravo ono cenovno okruženje koje je potrebno za veliku monetizaciju baterijskih sistema za skladištenje energije.

Istorijski gledano, elektroenergetski sistemi u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj i Mađarskoj prvenstveno su se oslanjali na termo proizvodnju i hidro balansiranje kako bi stabilizovali oscilacije između ponude i potražnje. Proizvodnja iz obnovljivih izvora prvobitno je ulazila na tržište kao marginalni dodatak konvencionalnim baznim sistemima proizvodnje. Ta struktura se sada obrće.

Vetroelektrane i solarne elektrane sve više dominiraju dnevnim krivama snabdevanja, potiskujući veleprodajne cene tokom perioda visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora, dok istovremeno povećavaju pritisak na balansiranje tokom večernjih skokova potražnje i perioda slabe proizvodnje iz vetra i sunca.

Satne tržišne krive prikazane tokom dvadesete nedelje već jasno demonstriraju ovu evoluciju, sa izraženom unutardnevnom volatilnošću cena koja se pojavljuje širom nekoliko tržišta Jugoistočne Evrope.

Zbog toga baterijsko skladištenje prelazi iz opcione pomoćne tehnologije u ključni infrastrukturni zahtev tržišta.

Ova transformacija je posebno značajna jer model prihoda za baterijske sisteme u Jugoistočnoj Evropi postaje znatno širi nego što se ranije pretpostavljalo. Raniji investicioni modeli za BESS projekte širom Balkana uglavnom su bili fokusirani na regulaciju frekvencije i učešće na tržištima pomoćnih usluga. Novo tržišno okruženje sada podržava višeslojno generisanje prihoda.

Budući baterijski projekti sve više ostvaruju komercijalnu vrednost kroz:

• unutardnevnu arbitražu,
• stabilizaciju proizvodnje iz obnovljivih izvora,
• učešće u balansnim rezervama,
• optimizaciju prekograničnih zagušenja mreže,
• upravljanje industrijskom potrošnjom,
• smanjenje ograničenja proizvodnje i
• učešće na kapacitetskim tržištima.

Ekonomika ove tranzicije mogla bi postati posebno atraktivna u Srbiji.

Postepeno uvođenje dinamike negativnih cena na tržištu SEEPEX-a predstavlja jednu od najvažnijih strukturnih promena na srpskom tržištu električne energije od početka liberalizacije. Kako raste udeo obnovljivih izvora energije, periodi viška dnevne proizvodnje iz solarnih i vetroelektrana sve više guraju veleprodajne cene ka nuli ili čak u negativnu zonu. Baterijski sistemi pozicionirani između proizvodnje iz obnovljivih izvora i večernjih vrhova potrošnje mogu iskorišćavati sve šire razlike između dnevnih cena punjenja i večernjih cena pražnjenja.

To stvara potpuno drugačije investiciono okruženje od onog koje je postojalo pre samo nekoliko godina.

Umesto oslanjanja na stabilne bazne cenovne raspone, buduća profitabilnost trgovine električnom energijom sve više zavisi od sposobnosti iskorišćavanja volatilnosti tržišta.

Za kreditore i investitore to fundamentalno menja pretpostavke o finansijskoj održivosti projekata obnovljivih izvora energije.

Samostalni solarni ili vetro projekti bez integrisanog skladištenja energije mogli bi se sve više suočavati sa:

• erozijom ostvarenih tržišnih cena,
• povećanom izloženošću ograničenjima proizvodnje,
• balansnim penalima i
• volatilnošću tržišnih prihoda.

Nasuprot tome, hibridni portfelji obnovljivih izvora energije sa integrisanim skladištenjem dobijaju:

• fleksibilnost upravljanja proizvodnjom,
• snažnije PPA strukture,
• bolju usklađenost sa mrežnim zahtevima i
• veću sigurnost prihoda.

Ova razlika postaje sve važnija u okviru razvoja evropskog CBAM mehanizma.

Industrijski izvoznici koji snabdevaju tržište Evropske unije sada sve više traže sledljivu električnu energiju sa niskim ugljeničnim intenzitetom, podržanu:

• satnim usklađivanjem proizvodnje i potrošnje,
• SCADA verifikacijom,
• garancijama porekla i
• fizički povezanim strukturama snabdevanja iz obnovljivih izvora energije.

Baterijsko skladištenje dodatno povećava komercijalnu atraktivnost ovih aranžmana jer omogućava isporuku električne energije iz obnovljivih izvora i van perioda njihove trenutne proizvodnje.

Za industrijske potrošače u sektorima kao što su:

• proizvodnja čelika,
• prerada aluminijuma,
• proizvodnja đubriva,
• automobilska industrija i
• hemijska industrija,

PPA ugovori za obnovljive izvore energije podržani baterijskim sistemima sve više obezbeđuju ne samo stabilnost energetskih troškova već i prednosti u optimizaciji ugljeničnog otiska u okviru budućih CBAM pravila usklađenosti.

To bi moglo postati posebno značajno u Srbiji i Crnoj Gori, gde se izvozne industrije suočavaju sa rastućim pritiskom da pokažu niži ugrađeni ugljenični intenzitet proizvoda koji se izvoze u EU.

Regionalna prenosna infrastruktura dodatno jača investicioni slučaj za BESS sisteme.

Podaci za dvadesetu nedelju pokazali su snažno intenziviranje prekogranične trgovine električnom energijom, pri čemu je ukupan neto uvoz širom regiona porastao za više od 51% na nedeljnom nivou.

Kako balansni tokovi između Bugarske, Rumunije, Srbije, Grčke, Hrvatske i Mađarske postaju sve dinamičniji, baterijski sistemi locirani u blizini glavnih prenosnih koridora mogu istovremeno monetizovati i domaću i regionalnu volatilnost tržišta.

Time baterijski projekti prerastaju iz čisto nacionalne infrastrukture u regionalna trgovačka energetska sredstva.

Države poput Bugarske i Grčke mogle bi se posebno snažno pozicionirati u ovom okruženju zahvaljujući svom strateškom položaju između:

• balkanskih koridora obnovljivih izvora energije,
• izvozne izloženosti prema Italiji,
• tržišne dinamike Turske i
• balansnih tokova Centralne Evrope.

Istovremeno, strukturno visoke cene električne energije u Italiji nastavljaju da povećavaju atraktivnost izvoza obnovljive energije iz Jugoistočne Evrope. Italijanske veleprodajne cene tokom dvadesete nedelje iznosile su u proseku više od 116 evra po megavat-satu, uprkos poboljšanim regionalnim uslovima za proizvodnju iz obnovljivih izvora energije.

To stvara snažne dugoročne komercijalne podsticaje za:

• razvoj obnovljivih izvora energije na Balkanu,
• integraciju skladištenja energije i
• širenje interkonekcija.

Strateška posledica toga jeste da bi Jugoistočna Evropa tokom druge polovine ove decenije mogla postati jedno od najbrže rastućih evropskih tržišta za ulaganja u baterijske sisteme.

Za razliku od razvijenih zapadnoevropskih tržišta koja se već suočavaju sa ozbiljnom zasićenošću obnovljivim izvorima i smanjenjem skladišnih marži, Jugoistočna Evropa i dalje kombinuje:

• relativno niži udeo obnovljivih izvora energije,
• brzo rastuće RES razvojne projekte,
• nedovoljno razvijenu balansnu infrastrukturu i
• rastuću industrijsku potražnju za električnom energijom.

Ta kombinacija stvara izuzetno povoljne uslove za ranu monetizaciju baterijskih sistema.

Operatori prenosnih sistema takođe će verovatno postajati sve zavisniji od razvoja skladištenja energije.

Subjekti kao što su:

• EMS,
• CGES,
• Transelectrica,
• ESO i
• IPTO

verovatno će zahtevati znatno veće balansne rezerve kako se bude povećavao udeo obnovljivih izvora energije. Baterijski sistemi sve više predstavljaju najbrže i najefikasnije rešenje za balansiranje u poređenju sa tradicionalnim termo rezervama.

Ova tranzicija mogla bi promeniti i buduću regulaciju tržišta električne energije širom Balkana.

Kapacitetski mehanizmi, tržišta pomoćnih usluga, sistemi naknada za balansiranje i pravila ograničavanja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije verovatno će se brzo razvijati kako se bude povećavalo prisustvo skladištenja energije.

Za investitore se tržište postepeno kreće ka novoj hijerarhiji energetskih sredstava.

Najvrednija buduća energetska infrastruktura širom Jugoistočne Evrope možda više neće biti samo samostalna proizvodnja električne energije.

Umesto toga, najjači dugoročni investicioni profili sve više kombinuju:

• proizvodnju iz obnovljivih izvora energije,
• baterijsku fleksibilnost,
• sposobnost prekogranične optimizacije,
• industrijske offtake aranžmane i
• CBAM-kompatibilne sisteme sledljivosti.

Tržišna dinamika dvadesete nedelje snažno sugeriše da Jugoistočna Evropa ulazi u ranu fazu upravo ove transformacije.