Jugoistočna Evropa ulazi u novu fazu: vetar obara cene struje, gas ostaje ključni rizik

Tržišta električne energije i gasa u Jugoistočnoj Evropi ulaze u tranzicionu fazu u kojoj se formiranje cena sve više razdvaja po izvorima energije: proizvodnja iz obnovljivih izvora postaje dominantna kratkoročna sila, dok volatilnost gasa i prekogranično balansiranje menjaju regionalno trgovinsko ponašanje. Za investitore i industrijske potrošače to znači da se finansijska održivost sve češće procenjuje kroz sposobnost mreže da apsorbuje varijabilnu proizvodnju, ali i kroz izloženost cenama energenata koji i dalje određuju marginalne troškove.

Pad cena struje pod uticajem vetra i slabije termo aktivnosti

Cene električne energije na većini tržišta Jugoistočne Evrope značajno su pale u periodu od 11. do 17. maja 2026. godine. Prema podacima iz izveštaja, glavni razlozi bili su nagli rast proizvodnje iz vetroelektrana, slabija sezonska potražnja i smanjeno angažovanje termoelektrana.

Najveće nedeljne korekcije zabeležene su na tržištima koja su ranije bila izložena višim troškovima balansiranja i termo proizvodnje. Grčka je zabeležila jedan od najvećih padova: prosečne veleprodajne cene pale su za 17,9% na nedeljnom nivou, na 87,25 evra po megavat-satu. Srbija je zabeležila pad od 12,5%, a Italija od 11,6%. Ipak, Italija je ostala najskuplje veliko tržište regiona sa prosekom od 116,22 evra po megavat-satu.

Obnovljivi izvori postaju strukturni faktor, a ne samo sezonski fenomen

Regionalni trend pokazuje koliko poboljšani uslovi za proizvodnju energije vetra brzo obaraju marginalne cene širom povezanih balkanskih elektroenergetskih sistema. Ukupna proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora porasla je za 27,0% na nedeljnom nivou, na 3,60 TWh. Proizvodnja iz vetroelektrana skočila je za čak 57,4%.

Izveštaj naglašava da ponovno određivanje cena pod uticajem obnovljivih izvora postaje sve više strukturno — odnosno da se ne svodi samo na sezonske oscilacije.

Srbija kao primer tranzicije: više vetra, manje hidro fleksibilnosti i veći neto uvoz

Srbija se izdvojila kao jedan od najjasnijih primera ove promene. Iako je zemlja zabeležila jedan od najvećih procentualnih skokova proizvodnje energije vetra tokom nedelje, proizvodnja hidroenergije pala je za čak 49,4%. Time je stabilnost srpskog tržišta sve više zavisila od balansiranja između nestabilne proizvodnje iz vetra i opadajuće fleksibilnosti hidroelektrana.

Kao posledica toga došlo je do naglog rasta neto uvoza Srbije: on je skočio za 251,2% na nedeljnom nivou, čak i dok su domaće veleprodajne cene istovremeno značajno pale.

Šta to menja u regionalnoj strukturi: lignit pod pritiskom niskih cena

Istorijski posmatrano, balansiranje srpskog tržišta oslanjalo se na baznu proizvodnju iz lignita u kombinaciji sa fleksibilnošću hidroelektrana na sistemima Drine i Dunava. Međutim, ubrzani rast regionalne proizvodnje energije vetra počinje da menja strukturu unutardnevnog tržišta.

Kada se uslovi za vetar istovremeno poboljšavaju širom Balkana, prekogranična električna energija postaje jeftinija i dostupnija. U takvom okruženju smanjuje se konkurentnost domaće termo proizvodnje. Izveštaj navodi da sistemi koji se oslanjaju na lignit postaju sve izloženiji periodima negativnih ili ekstremno niskih dnevnih cena — fenomenu koji se širi širom povezanih evropskih tržišta.

Termo proizvodnja pada; Grčka jače osetljiva na pritisak dekarbonizacije

Podaci pokazuju da je termo proizvodnja širom Jugoistočne Evrope pala za 13,7% na nedeljnom nivou, na 4,12 TWh. Proizvodnja iz gasnih elektrana opala je za 15,5%.

Grčka pruža dodatni primer pritiska dekarbonizacije na konvencionalnu proizvodnju: proizvodnja iz grčkih lignitnih elektrana pala je za više od 30% tokom nedelje.

Italija ostaje ranjiva na gas uprkos boljoj obnovljivoj ponudi

Iako Italija ima koristi od boljih uslova za proizvodnju iz obnovljivih izvora energije (što nije poništilo pad cena), italijansko tržište ostaje strukturno osetljivo na kretanje cena gasa. Prosečne cene u Italiji bile su iznad 116 evra po megavat-satu tokom posmatranog perioda, što ga svrstava među najskuplja tržišta u Evropi.

Izveštaj to povezuje sa trajnom cenovnom premijom koju nose sistemi sa većom zavisnošću od gasa u odnosu na one sa velikim udelom obnovljivih izvora.

Balansiranje i finansiranje: baterije i fleksibilni PPA dobivaju komercijalnu prednost

Posledice po regionalna ulaganja postaju vidljive kroz promenu odnosa između marginalnih cena koje obara obnovljiva proizvodnja i rastuće potrebe za balansiranjem i fleksibilnošću mreže. Projekti vetroelektrana i solarnih elektrana u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i Hrvatskoj sada imaju koristi od tržišnog okruženja u kojem obnovljivi izvori direktno utiču na niže marginalne cene sistema.

Zbog toga raste argumentacija za integrisane baterijske sisteme za skladištenje energije i fleksibilne industrijske PPA ugovore. Izveštaj opisuje novu regionalnu hijerarhiju energetskih sredstava: kombinacija vetroelektrana plus BESS (baterijski sistemi za skladištenje) plus sposobnost prekogranične trgovine postaje značajno isplativija i lakše finansijski održiva nego samostalni projekti obnovljivih izvora.

CBAM-kompatibilnost traži dokazivu niskougljeničnu struju

Posebno važno mesto zauzima razvoj CBAM mehanizma. Kako industrijski kupci u EU sve više traže sledljivo snabdevanje električnom energijom niskog ugljeničnog intenziteta, proizvođači obnovljive energije koji mogu da obezbede fizički proverljive mrežne veze uz garancije porekla (GO), SCADA sledljivost i sisteme satnog usklađivanja mogli bi ostvariti bolje uslove finansiranja kroz PPA ugovore uz manju izloženost tržišnom riziku.

Novi tokovi električne energije jačaju regionalnu trgovinu

Dvadeseta nedelja pokazala je intenziviranje prekogranične trgovine: ukupan neto uvoz širom Jugoistočne Evrope porastao je za 51,0% na nedeljnom nivou na 1,56 TWh.

Bugarska je prešla iz pozicije neto uvoznika u snažnog neto izvoznika zahvaljujući poboljšanoj konkurentnosti domaće proizvodnje. To dodatno potvrđuje stratešku poziciju Bugarske kao jednog od ključnih balansnih koridora između Rumunije, Grčke, Turske, Srbije i Centralne Evrope.

Turska pritom nastavlja da funkcioniše kao izdvojeno tržište: turske cene električne energije bile su u proseku svega 13,21 evro po megavat-satu — dramatično niže nego nivoi zabeleženi na tržištima EU. Izveštaj navodi da divergencije proizilaze iz drugačije strukture formiranja cena, miksa proizvodnje i mehanizama trgovanja u Turskoj; istovremeno se ističe da to može imati dugoročne posledice po evropsku industrijsku konkurentnost kroz relokaciju energetski intenzivne proizvodnje.

Gas uvodi dodatni rizik: TTF raste dok skladišta kasne

Pored kretanja struje pod uticajem obnovljivih izvora, tržište gasa unelo je dodatni balansirajući rizik. Evropske TTF cene ponovo su porasle iznad 50 evra po megavat-satu zbog zategnutog LNG tržišta, geopolitičke neizvesnosti oko bliskoistočnih ruta snabdevanja i očekivanja snažnije azijske potražnje za LNG-om.

Holandski TTF fjučersi zabeležili su nedeljni rast približno 4,8%, dok su cene porasle više od 22% tokom poslednjeg meseca i više od 33% na godišnjem nivou.

Izveštaj dodaje još ozbiljniji evropski rizik: nedovoljnu ekonomsku isplativost punjenja skladišta gasa. Evropske zalihe trenutno zaostaju za prošlogodišnjim nivoima za oko 7,2 milijarde kubnih metara (oko 17%), uglavnom zbog visokih promptnih cena i backwardation strukture TTF tržišta koja obeshrabruje ubacivanje gasa u skladišta. Ako se takvi uslovi nastave tokom leta, Evropa bi mogla ući u zimu 2026/27 sa znatno slabijim rezervama nego što su kreatori politika prvobitno očekivali.

Zbog toga volatilnost cena gasa sve češće prelazi u volatilnost cena električne energije — naročito tokom perioda slabe proizvodnje iz obnovljivih izvora — što direktno utiče na tržišta električne energije Jugoistočne Evrope.

Tri cenovne zone menjaju logiku ulaganja

Tržišna perspektiva se sve više fragmentira na tri strukturne cenovne zone:

Prvu čine sistemi sa relativno niskim cenama uz dominantan udio obnovljivih izvora (primeri navedeni kao Francuska i Španija), uz napomenu da Grčka može biti deo te grupe tokom perioda snažne solarne proizvodnje. Drugu zonu čine tranziciona tržišta poput Srbije, Bugarske, Rumunije i Hrvatske gde rast obnovljivih izvora brzo menja angažovanje elektrana ali termo proizvodnja ostaje važna balansna komponenta. Treću zonu čine sistemi strukturno zavisni od gasa poput Italije i delova Centralne Evrope gde cene gasa dominiraju marginalnim cenama električne energije.

Kriterijumi koji donose povoljnije finansiranje postaju jasni

Za investitore kreditore i industrijske potrošače ova tranzicija dobija centralnu težinu pri proceni finansijske održivosti projekata. Postrojenja koja mogu da pokažu satno usklađivanje proizvodnje i potrošnje; sposobnost prekogranične isporuke; baterijsku fleksibilnost; sledljive garancije porekla; CBAM-kompatibilno snabdevanje; kao i stabilne balansne aranžmane verovatno će ostvarivati povoljnije uslove finansiranja tokom narednog investicionog ciklusa.

Trend se posebno vidi u Srbiji i Crnoj Gori gde se buduće industrijske investicije orijentisane ka izvozu procenjuju ne samo prema troškovima rada ili logistici već sve češće prema dugoročnoj dostupnosti proverljivo niskougljenične električne energije.

Završnica: region kao tranzicioni koridor umesto periferije

Dinamika zabeležena tokom dvadesete nedelje potvrđuje da Jugoistočna Evropa više nije samo periferna elektroenergetska regija. Ona sve češće deluje kao strateški važan evropski tranzicioni koridor za balansiranje obnovljivih izvora energije, prekograničnu trgovinu električnom energijom te industrijsku dekarbonizaciju povezanu sa CBAM mehanizmom — ali uz to ostaje pod pritiskom gasnog faktora koji može pojačati volatilnost kada obnovljivi izvori oslabe tokom vremena niske ponude.