Hrvatska dodeljuje 38 miliona evra za kućne solarne sisteme i baterije, uz veće subvencije za energetski ugrožena domaćinstva

Hrvatska pojačava podršku energetskim ulaganjima u domaćinstvima kroz program vredan 38 miliona evra, čiji je cilj da ubrza dekarbonizaciju uz istovremeno rešavanje problema usklađivanja proizvodnje i potrošnje. Ključna novina je uvođenje baterijskih sistema među prihvatljive tehnologije, što može promeniti ekonomiku krovnih fotonaponskih instalacija kako se rast solarnih kapaciteta bude intenzivirao.

Šta obuhvata program i ko može dobiti subvencije

Program podrške pokreće Hrvatski Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost, a kućni [[PRRS_LINK_1]] prvi put su uvršteni na listu prihvatljivih tehnologija. Subvencije su namenjene ulaganjima koja uključuju krovne solarne elektrane za sopstvenu potrošnju, toplotne pumpe za grejanje, hlađenje i pripremu potrošne tople vode, kao i baterijske sisteme koji omogućavaju da se višak električne energije iz fotonaponskih sistema sačuva za kasniju upotrebu.

Standardni korisnici mogu dobiti subvencije do 50% prihvatljivih troškova. Domaćinstva koja se smatraju ugroženim energetskim siromaštvom mogu ostvariti podršku do 70% vrednosti investicije.

Visina pojedinačnih subvencija za standardne korisnike kreće se od 6.000 do 17.850 evra. Ugrožena domaćinstva mogu dobiti između 8.400 i 24.990 evra nepovratne pomoći.

Zašto su baterije važan pomak

Uvođenje baterija predstavlja najznačajniju promenu u odnosu na programe koji su bili ograničeni isključivo na fotonaponske panele. Kako solarna proizvodnja raste, ona je najizraženija tokom sredine dana, dok potrošnja domaćinstava često dostiže vrhunac kasnije. Skladištenje može povećati sopstvenu potrošnju proizvedene energije, smanjiti večernje preuzimanje električne energije iz distributivne mreže i poboljšati finansijsku računicu krovnih solarnih sistema kada je vrednost električne energije predate u mrežu niža od cene koju domaćinstvo plaća za energiju koju kupuje.

Na taj način program nudi širi paket dekarbonizacije nego ranije šeme usmerene samo na panele, jer istovremeno obuhvata potrebe za grejanjem i fleksibilnost na strani potrošnje.

Finansiranje, uslovi troškova i retroaktivna mogućnost

Program će biti finansiran prihodima ostvarenim kroz aukcije emisionih jedinica gasova sa efektom staklene bašte, u okviru predloženog hrvatskog plana potrošnje sredstava za period 2026–2030. godine. Po pravilu, prihvatljive su samo nove investicije.

Troškovi moraju nastati nakon objavljivanja javnog poziva, ali su prihvatljivi avansni troškovi za opremu. Dodatno, izdaci povezani sa pripremom mernih mesta operatora distributivnog sistema HEP ODS mogu biti prihvatljivi ako su plaćeni 1. januara 2026. godine ili kasnije.

Projekti koji su u potpunosti plaćeni pre objavljivanja programa nisu prihvatljivi. Predviđen je i poseban retroaktivni mehanizam za domaćinstva koja su instalirala i pustila u rad solarne sisteme nakon zatvaranja prethodnog javnog poziva, a pre otvaranja novog programa: korisnici koji ispune uslove po tom mehanizmu moći će da nadoknade do 50% troškova projekta.

Implikacije za domaćinstva i tržište priključenja

Ovaj program pomera hrvatsku politiku sa jednostavne podrške izgradnji obnovljivih kapaciteta ka koordinisanom upravljanju energijom u domaćinstvima. Efikasnost će zavisiti od brzine obrade zahteva za priključenje na distributivnu mrežu, dostupnosti opreme i kapaciteta instalatera.

Jednako je važno kada će subvencije biti isplaćene: ako isplate budu spore ili nedovoljno brze, postoji rizik da će domaćinstva morati da obezbede prevelika sredstva za predfinansiranje investicija.