Blog
Električni sektor jugoistočne Evrope: Trendovi cena i promena u proizvodnji
U prvoj deceniji decembra 2025. godine, tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi (SEE) beleže različite trendove cene, sa porastom potražnje koji se odražava na nedavne izveštaje o proizvodnji. U ovom analitičkom pregledu fokusiraćemo se na ključne aspekte trenutnog stanja tržišta kao i buduće projekcije.
Mikroekonomski faktori koji utiču na cenu
Tokom 49. nedelje 2025., cene struje su zabeležile mešovitu dinamiku, s rastom u pet od osam zemalja SEE regiona. Iako su *TTF gasni futures* opali, to nije sprečilo prosečnu cenu da dostigne oko €128/MWh. Cene su započele nedelju visoko, dostigle svoj vrhunac 3. decembra, a zatim stabilizovane oko €95/MWh.
Izdvajanje regionalnih performansi
Grčka, sa skokom od preko 15%, prednjačila je među državama koje su beležile povećanje cena; dok je **Turska** imala najnižu prosečnu cenu sa samo €61.25/MWh. Na drugoj strani spektra nalaze se zemlje poput **Mađarske**, koja je doživela pad cena od više od 7%.
Povećana potražnja za energijom usred hladnijih dana
Konsolidacija potražnje za električnom energijom pokazuje rast od*1.35%*, dostižući ukupno *17,499 GWh*. Hladniji vremenski uslovi doprineli su povećanju potrebe za grejanjem posebno u zemljama kao što su **Bulgaria** (+4.14%) i **Grčka** (+3.92%). S druge strane, Srbija i Rumunija beleže padove zbog relativno blage klime tokom prethodnih sedmica.
Dinamika obnovljivih izvora energije i termalne proizvodnje
Nakon perioda rasta varijabilne obnove energije došlo je do značajnog smanjenja proizvodnje iz obnovljivih izvora koja pada za-23.4%. Najznačajnije smanjenje ostvareno je kod vetroelektrana (-27%), dok solarna energija takođe bilježi manji doprinos sa opadanjem output-a.
Nasuprot tome,hidropotencijal raste* +5%. Proizvodnja termoelektrana takođe menja kurs uz postepeni porast sagorevanja gasa.
Cros-border razmene električne energije
S obzirom na neto importovan kapacitet , primetili smo umjereni rast dotoka struje . Ukupan volumen imporata doveo do rasta entiteta +5 % prema podacima o trgovini.
Zemlje poput Hrvatske naglašavaju poboljšanja svojih neto potreba , ali Srbija bez obzira na sve nastavlja da revidira svoju poziciju kada je reč o ***importnim potrebama***
Završavajuci ovu analizu možemo zaključiti da će naredni meseci doneti dodatne promene na tržištu energia kako bi se prilagodili novim izazovima ekološke održivosti kao i potrebi dobijanja nezavisnosti u snabdevanju energijom.
