Rast cena struje i gasa u Jugoistočnoj Evropi (CW 12): volatilnost pogonjena gorivom, obnovljivima i rizicima snabdevanja

Tržišta električne energije i gasa u Jugoistočnoj Evropi nastavila su da se kreću naviše tokom nedelje CW 12 (od 12. do 22. marta), ali sa jasnim signalima da formiranje cena sve više zavisi od kombinacije faktora: troškova goriva, vremenskih uslova i geopolitičkih rizika koji utiču na snabdevanje.

Dok su referentne cene gasa nastavile rast zbog sve izraženijih rizika povezanih sa eskalacijom tenzija na Bliskom istoku, dnevna kretanja električne energije pokazala su da se regionalni trendovi ne prenose jednako na sve zemlje — naročito kada se pojave razlike u potražnji i proizvodnji iz obnovljivih izvora.

Tokom perioda praćenja, Grčka je zabeležila najizraženiji skok cena električne energije od +12,03%, zatim Hrvatska (+9,54%) i Mađarska (+8,12%). Kako je navedeno, viši troškovi gasa direktno su uticali na marginalno formiranje cena. Rumunija, Srbija i Bugarska zabeležile su umerenije rastove.

Turska odstupa: pad cena uprkos regionalnom poskupljenju

Iako je većina tržišta beležila rast, Turska se snažno izdvojila: cene su pale za -45,71%, na 23,57 €/MWh. U objašnjenju kretanja navodi se slabija potražnja i veća proizvodnja iz obnovljivih izvora.

Kada se pogledaju nivoi cena u južnoj Evropi, većina SEE tržišta bila je iznad praga od 100 €/MWh. Mađarska je dostigla 121,93 €/MWh, Grčka se kretala oko 100 €/MWh, dok je Srbija ostala među nižima — na 97,43 €/MWh. Italija je ostala strukturno visoka na 149,04 €/MWh.

Dnevni profili pokazuju vrhove krajem nedelje i oscilacije usred promena izvora i potražnje

Dnevni cenovni profili tokom nedelje imali su vrhunce krajem perioda praćenja i padove sredinom nedelje. Kretanja su povezivana sa promenama u obnovljivim izvorima i potrošnji.

Dodatno je proširena divergencija između istočne i zapadne Evrope: Centralna i Istočna Evropa beležile su rast zbog goriva i napetog balansa sistema, dok su Španija, Portugal i Francuska padale zahvaljujući snažnoj obnovljivoj proizvodnji.

Kretanje potražnje: region beleži pad ukupno, ali balkanske zemlje rastu

[placeholder]

Potrašnja u SEE regionu pala je za -4,19%. Ipak, u većini balkanskih zemalja zabeležen je porast: Grčka (+7,19%), Bugarska (+5,20%), Rumunija (+5,01%) i Srbija (+5,05%). Ovaj nesklad između ukupnog regionalnog trenda i rasta pojedinačnih zemalja dodatno naglašava heterogenost tržišnih uslova.

Ponuda pod pritiskom volatilnosti: vetar jača, solar slabi; termalna proizvodnja pada

S druge strane ponude pojavila se izražena promena strukture proizvodnje. Vetar je porastao za +60,1%, dok je solar pao za -14,5%, što je povećalo volatilnost. Istovremeno, termalna proizvodnja opala je za -13,65%, pri čemu se posebno izdvojilo smanjenje gasne proizvodnje od -19,05%.

LNG tokovi jačaju selektivno; arbitraža preko granica menja tokove elektriciteta

Kada su u pitanju prekogranični tokovi električne energije zabeležena je aktivna arbitraža: Italija je imala uvoz od 1.205 GWh, Mađarska povećanje uvoza za  +36, 3%, dok je Srbija smanjila uvoz za  -35, 3%. (Izvor navodi ove promene kao deo nedeljne slike trgovanja.)

Na tržištu gasa TTF je porastao sa  50, 9 €/MWh badi?</b>? na oko  59 €/MWh ; uz nedeljni rast od  +9, 2% . Razlog rasta vezuje se za geopolitičke rizike i poremećaje snabdevanja.

Skladišta gasa ostaju ispod praga od <30%, dok je potrošnja niža za oko <-14% s odnosom na sezonski prosek. LNG tokovi takođe pokazuju različite smerove: Grčka (+15,4%) i Italija (+22,4%) povećavale su isporuke LNG-a, dok je Hrvatska zabeležila pad (-9/2%).

Kontekst šireg tržišta: razlike između SAD-a i Azije ostaju velike

Iako fokus ostaje na regionu SEE/EU trgovanja energentima,i globalne razlike daju dodatnu pozadinu kretanjima cena. U tekstu se navodi da SAD imaju cenu oko <strng html-tag-placeholder=