Rizik od viših troškova i “tight” sistem: cene struje u jugoistočnoj Evropi snažno rastu pod uticajem gasa (31.3.2026.)

Tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi ponovo se suočavaju sa scenarijom u kojem spot cena nije samo posledica lokalnih okolnosti, već odraz šireg sistemskog zatezanja. Tokom 31. marta cene za sledeći dan porasle su koordinisano na glavnim berzama, a iza pomeranja stoji kombinacija jače potražnje i rasta troškova gasa, što region vraća u režim viših cena.

Tržišta električne energije Široko kretanje ukazuje da je reč o zajedničkom pritisku na SEE sistem, a ne o izolovanim nacionalnim epizodama. U pozadini su i promene u tokovima i sve veći značaj prekograničnih veza pri formiranju cena.

Skokovi na berzama: najveće ubrzanje na SEEPEX-u i skok Albanije

Bazne cene za dan unapred porasle su na svim glavnim tržišnim tačkama koje se prate u regionu. Srpski SEEPEX dostigao je 157,8 €/MWh, što predstavlja rast od +51,8 €/MWh na dnevnom nivou i najveći skok u regionu tog dana. Mađarski HUPX porastao je na 148,4 €/MWh (+9,7), dok su Rumunija i Bugarska konvergirale oko 141,2 €/MWh, uz rast od 6–8 €/MWh.

Grčka je dostigla 133,8 €/MWh (+15,8), dok je Albanija skočila na regionalni maksimum od 188,1 €/MWh, uz dnevni rast od +45,8. Crna Gora je zadržala najnižu cenu u regionu (119,9 €/MWh) ali uz značajan dnevni skok od 18,2 €/MWh.

Zategnutost se vidi u bilansu: više potrošnje i veći neto uvoz

Ako se posmatraju sistemski fundamenti, slika postaje jasnija: ravnoteža se pomera ka situaciji koja traži eksterno snabdevanje. Regionalna potrošnja porasla je na 35,7 GW, odnosno za +584 MW dnevno. Istovremeno, neto uvoz dostigao je 2.009 MW, što je povećanje od +408 MW, signalizirajući rastuću zavisnost regiona od snabdevanja izvan granica.

Kada se pogleda struktura tokova iz Centralne Evrope, posebno dolazi do izražaja uticaj severnih tržišta: ključni tokovi iz Austrije i Slovačke dostigli su 4.133 MW. To pomaže da potražnja bude pokrivena uprkos domaćem pritisku.

Miks proizvodnje podržava marginalnu logiku: gas jača cenovni signal uprkos hidro oporavku

Pritisak troškova vidljiv je kroz proizvodnu strukturu. Proizvodnja iz gasnih elektrana porasla je za +558 MW, čime se potvrđuje njihova rola marginalne tehnologije koja utiče na nivo cena kada sistem postane tesan. Hidro proizvodnja takođe je porasla za +670 MW, pružajući delimično rasterećenje, ali ne dovoljno da poništi šire zatezanje sistema.

Dodatno povećanje solarne proizvodnje iznosilo je  +459 MW