CBAM menja tokove električne energije u Jugoistočnoj Evropi više nego što menja cene

Uvođenje Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) u evropska tržišta električne energije tokom 2026. godine pokrenulo je promenu koja se pokazala merljivom, ali često pogrešno shvaćenom: umesto da deluje kao jednostavan dodatni trošak koji trajno podiže cene, CBAM je najvidljivije preusmerio prekogranične tokove električne energije širom Jugoistočne Evrope.

EU i ne-EU sistemi dobili su „dvojnu“ tržišnu sliku

CBAM je u praksi stvorio razdvajanje između EU-integrisanih tržišta poput Mađarske i Rumunije i ne-EU sistema kao što su Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Električna energija koja se izvozi iz ovih ne-EU zemalja ka EU sada podleže implicitnom trošku ugljenika, koji funkcioniše kao vrsta izvozne takse vezane za proizvodni miks zemlje izvoznika.

Zbog toga se početkom 2026. formirala jasna divergencija: ne-EU tržišta su zabeležila značajan pad cena tokom prvog kvartala, dok su EU tržišta trgovala uz premiju. Razlika je bila naročito izražena u januaru i februaru, kada su cene u ne-EU zemljama pale ispod nivoa koji bi bio opravdan odnosom ponude i potražnje—pre svega zato što su izvoz ka EU postali ekonomski ograničeni.

Početne distorzije pojačali administrativni i hidrološki faktori

Dva privremena elementa dodatno su pojačala pritisak na izvoz i cene. Prvo, administrativne procedure za sertifikaciju porekla električne energije u okviru CBAM-a nisu bile u potpunosti operativne na početku godine, što je stvaralo neizvesnost i dodatno obeshrabrilo izvoz. Drugo, izuzetno povoljni hidrološki uslovi u Zapadnom Balkanu doveli su do viškova električne energije baš u periodu kada su izvozni kanali bili ograničeni—što je povećalo ponudu i pojačalo pritisak na cene.

Asimetričan uticaj na nivo cena, ali snažan efekat na geografiju trgovine

Iako su EU tržišta zabeležila blago više cene u odnosu na scenario bez CBAM-a, rast je ostao ograničen. Ključ leži u strukturnoj činjenici da ne-EU zemlje Jugoistočne Evrope retko nastupaju kao dugoročni neto izvoznici: izvozni viškovi se uglavnom javljaju samo tokom perioda visoke hidro proizvodnje. Zbog toga količina električne energije koja je stvarno izložena CBAM-u ostaje relativno mala na godišnjem nivou.

Mnogo značajniji efekat bio je promena trgovinskog ponašanja. Kada je izvoz ka EU postao manje profitabilan, učesnici na tržištu brzo su preusmerili energiju ka alternativnim destinacijama koje nisu obuhvaćene mehanizmom. Početkom 2026. godine značajan deo viškova sa Zapadnog Balkana usmeren je ka Ukrajini i Moldaviji, često preko Mađarske i Rumunije.

Ovim preusmeravanjem uspostavljen je novi istočni pravac trgovine za električnu energiju regiona, čime se delimično neutralisao cilj CBAM-a da ograniči izvoz ka EU. Umesto smanjenja ukupnih tokova sistema, mehanizam je promenio geografiju trgovine van EU tržišta uz očuvanje ravnoteže sistema. Istovremeno je smanjena zavisnost Ukrajine i Moldavije od EU čvorišta poput HUPX-a i OPCOM-a, pa je indirektno ublažen pritisak na ta tržišta.

Privremeno smanjenje lignitne proizvodnje—bez trajne dekarbonizacije

CBAM je uticao i na ponašanje proizvodnje unutar ne-EU sistema. Zbog pritiska niskih cena u prvom kvartalu 2026. godine operatori termoelektrana na lignit—posebno u Srbiji i Bosni i Hercegovini—odlučili su da smanje proizvodnju umesto da isporučuju energiju u nepovoljnom cenovnom okruženju. Rezultat je bio privremeni pad proizvodnje iz fosilnih izvora.

Ipak, taj efekat nije predstavljao strukturnu dekarbonizaciju: analiza ukazuje da je lignitna proizvodnja odložena, a ne trajno zamenjena. Kako su se hidrološki uslovi normalizovali i cene oporavile, proizvodnja iz lignita ponovo je aktivirana, čime se dugoročni uticaj CBAM-a na emisije ograničava.

Najveći efekat kratkoročno—u letnjim mesecima očekuje se minimalan uticaj

Vremenska dimenzija mehanizma pokazala se presudnom. Najjači uticaj koncentrisan je u prvom kvartalu 2026. godine kada su visoka hidro proizvodnja, administrativne slabosti i ograničeni izvozni kapaciteti delovali istovremeno. Kako se godina kretala dalje, uticaj CBAM-a slabi, a razlike između EU i ne-EU tržišta se smanjuju.

Za budućnost se očekuje minimalan efekat tokom letnjih meseci kada zemlje Jugoistočne Evrope tipično postaju neto uvoznici električne energije. U tim periodima tokovi idu iz EU ka Zapadnom Balkanu pa CBAM praktično nije aktivan; čak i tokom izvoznih perioda poboljšanje administrativnih procedura trebalo bi da smanji početne distorzije.

Širi cenovni kontekst ublažio podsticaje za dodatno rezanje proizvodnje

Dodatni faktor ublažavanja bio je širi cenovni kontekst na energetskom tržištu: rast cena prirodnog gasa od marta 2026. povećao je veleprodajne cene električne energije širom Evrope. To je učinilo proizvodnju iz lignita profitabilnijom na ne-EU tržištima uprkos CBAM-u, pa se smanjio podsticaj za daljim ograničavanjem proizvodnje.

Poruka za investitore: frikcija na granici umesto linearnog rasta cena

Sve ove dinamike upućuju da CBAM u tržištima električne energije Jugoistočne Evrope treba posmatrati kao kratkoročni poremećaj unutar strukturno nepromenjenog sistema. Mehanizam uvodi trenje na EU–ne-EU granici, menja tokove i privremeno utiče na cene, ali ne menja fundamentalnu ulogu regiona u evropskom energetskom balansu.

Za tržišne učesnike ključna poruka je da CBAM nije glavni dugoročni pokretač cena: njegov uticaj zavisi od hidrologije, trgovinskih tokova i infrastrukture te može pojačati postojeće neravnoteže tek kroz interakciju tih faktora. Iskustvo početka 2026. pokazuje da CBAM može brzo promeniti ponašanje tržišta—ali istovremeno ne može nadjačati osnovne strukturne sile poput proizvodnog miksa, hidrologije i regionalne potražnje.