Cene struje u jugoistočnoj Evropi se razilaze: Srbija beleži najveći dnevni skok dok rast potrošnje i jači uvoz zatežu tržište

Tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi pokazuju sve izraženiju podelu: dok centralnoevropski čvorovi popuštaju, Srbija se izdvaja rastom cena usred zategnutijih lokalnih uslova. Divergencija je važna za investitore i kupce jer ukazuje da se formiranje cena sve više oslanja na balansne potrebe, ograničenja prenosa i dinamiku prekograničnog trgovanja, a ne samo na šire regionalne trendove.

Centralnoevropska zona slabi, jugoistok ostaje pod pritiskom

Na mađarskoj berzi HUPX bazna cena za isporuku narednog dana blago je pala na 103,26 €/MWh (-1,5 €/MWh). Rumunski OPCOM zabeležio je oštriji pad na 84,99 €/MWh (-8,4 €/MWh), dok se bugarski IBEX spustio na 76,13 €/MWh (-4,5 €/MWh). Grčka je pratila isti smer sa cenom od 75,66 €/MWh (-4,4 €/MWh), što sugeriše šire slabljenje cena u jugoistočnoj zoni.

Srbija pravi izuzetak: najveći dnevni skok

Nasuprot tome, srpski SEEPEX skočio je na 96,75 €/MWh (+14,3 €/MWh), uz najveći rast u regionu. Hrvatski CROPEX porastao je umerenije na 100,32 €/MWh (+1,9 €/MWh), pa se Srbija izdvojila kao lokalni slučaj sa rastućim cenama.

Ovakva razlika produbljuje jaz između centralnoevropskih tržišta koja se kreću oko 100 €/MWh i jugoistočnih čvorišta bližih 75–85 €/MWh. U tom okviru Srbija se posebno ističe zbog zategnutijih tržišnih uslova.

Tražnja raste uprkos jačoj proizvodnji iz obnovljivih izvora

Rastuća potrošnja vršila je pritisak na cene uprkos snažnoj proizvodnji iz obnovljivih izvora. Ukupna tražnja dostigla je 28.328 MW, što predstavlja povećanje od 1.058 MW na dnevnom nivou i ukazuje na stabilan osnovni nivo opterećenja koji nije direktno vezan za vremenske prilike.

Istovremeno, proizvodnja je porasla na 27.624 MW (+3.014 MW), pre svega zahvaljujući većem udelu hidro i solarne energije. Hidroenergija je dostigla 6.252 MW (+1.001 MW), a solarna proizvodnja porasla je na 5.174 MW (+557 MW). Ipak, jača proizvodnja nije u potpunosti oborila cene—posebno tamo gde postoje ograničenja poput onih koja utiču na balansne potrebe i mogućnosti uvoza.

Uvoz jača integraciju, ali otkriva unutrašnja ograničenja mreže

Prekogranični tokovi su se intenzivirali: ukupni neto uvoz porastao je na 173 MW (+526 MW). Ključni prilivi stigli su iz Austrije i Slovačke i dostigli 1.951 MW (+1.242 MW), što govori o pojačanoj regionalnoj integraciji.

Istovremeno, širenje razlike između cena u Mađarskoj i Nemačkoj za dodatnih 32,6 €/MWh (+26 €/MWh) naglasilo je tenzije između zapadnoevropskih i centralnoevropskih tržišta. To može podstaći veći uvoz ka jugoistočnoj Evropi, ali istovremeno ukazuje da unutrašnja ograničenja prenosne mreže ostaju relevantna.

Volatilnost raste kako obnovljivi izvori menjaju obrazac cena

Volatilnost unutar dana ostala je povišena, naročito u Mađarskoj gde su cene varirale od duboko negativnih nivoa do visokih večernjih maksimuma. Najniže vrednosti padale su do -500 €/MWh, dok su vršni satovi prelazili 275 €/MWh—obrazac koji se povezuje sa uticajem solarne prekomerne proizvodnje i kasnijim zatezanjem sistema.

Slična kretanja volatilnosti registrovana su i u Sloveniji, Rumuniji i Bugarskoj. Time se region sve više izlaže oscilacijama koje proizlaze iz promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora umesto tradicionalnih troškova goriva.

Cenovni signal dolazi više iz balansa nego iz ulaznih troškova

Na tržištu energenata gas i emisije CO₂ nisu pokazali značajan pravac kretanja cena: gas na austrijskom čvorištu CEGH kretao se oko 46 €/MWh (+0,9 €/MWh), dok su cene emisija blago pale. U takvom okruženju formiranje elektroenergetskih cena deluje sve više zasnovano na balansu sistema—odnosno odnosu ponude i potražnje uzimajući u obzir ograničenja—nego na ulaznim troškovima.

Fleksibilnost postaje prioritet: skladišta kao odgovor na nestalnost

Učesnici ukazuju na strukturnu promenu elektroenergetskih tržišta regiona: nestalna proizvodnja iz obnovljivih izvora, prekogranična zagušenja i balansne potrebe potiskuju tradicionalni model formiranja cena zasnovan na termoelektranama.

Trend prate ulaganja u fleksibilne kapacitete širom regiona. Među novijim projektima izdvajaju se baterijska skladišta u Mađarskoj i akvizicija skladišnog projekta snage 52 MW u Rumuniji—što sugeriše pomeranje ka monetizaciji volatilnosti umesto oslanjanja isključivo na baznu proizvodnju.

Naredni dani: razlike bi mogle potrajati

Izgledi za naredne dane ukazuju da bi razlike u cenama mogle ostati izražene. Proizvodnja iz obnovljivih izvora i prekogranični tokovi trebalo bi da ostanu ključni faktori formiranja cena. Istovremeno, tržišta sa strukturnim ograničenjima—poput Srbije i Hrvatske—mogla bi nastaviti da beleže cenovni premijum kada su suočena sa ograničenim mogućnostima uvoza ili povećanom tražnjom.